– Испада да су људи, Срби, који су живјели на овим просторима, агресори, да смо сами палили своје куће, бјежали без разлога и убијали се међусобно. То је стварно дегутантно. Оно што се налази у нашим уџбеницима историје одговара чињеницама, које смо ми доживјели и преживјели. И не видим ништа спорно у њима – истакла је она за „Глас Српске“.
Историчар Горан Латиновић подсјећа да су након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. западне силе настојале, на разне начине, да дио надлежности које су припадале Српској пренесу на БиХ. Између осталог, како каже, вршено је уплитање и у одређене дијелове образовног система Републике Српске, с циљем његовог приближавања и уједначавања са образовним системима ФБиХ.
– Притисак је био усмјерен, превасходно, ка групи националних предмета, укључујући и историју. Парламентарна скупштина Савјета Европе препоручила је 2000. да се у БиХ привремено обустави подучавање о периоду историје од 1992. до 1995, док историчари не утврде заједнички приступ изучавању овог периода у настави. С обзиром на огромне и непремостиве разлике у схватању тог периода историје, било је потпуно илузорно очекивати да ће се српски, бошњачки и хрватски историчари договорити и утврдити заједнички приступ. Упркос томе, препорука овог тијела из 2000. придржавала се само Република Српска, јер је у ФБиХ рат од 1992. до 1995. био изучаван у основном и средњем образовању, а посебно у хрватским наставним програмима и уџбеницима – каже Латиновић.
Стога су реаговали Министарство просвјете и културе РС и Републички педагошки завод па је формирана радна група за допуну наставног програма историје за девети разред основне школе и завршне разреде средњих школа у којима се изучава историја. Радна група је 2017. усвојила нови наставни програм из историје за основну школу и наредне године је проф. др Драгиша Д. Васић написао уџбеник у којем је веома објективно представљена новија прошлост кроз наставну тему „Република Српска, БиХ и простор бивше Југославије на крају 20. и почетку 21. вијека“, која садржи четири наставне јединице: „Пропаст Југославије. Ратови за југословенско насљеђе“, „Србија и Црна Гора на крају ХХ и почетку XXI вијека“, „Грађански рат у Босни и Херцеговини (1992-1995). Стварање Републике Српске“ и „Република Српска у дејтонској Босни и Херцеговини“.
– Професор Васић, водећи стручњак у Републици Српској за писање уџбеника историје и методику наставе историје, тако је зналачки обрадио тај период и у оквиру њега стварање Републике Српске да никоме није дао никаквог повода за било какву критику или предузимање било чега што би могло да искомпромитује тако велики корак у образовном систему Српске, увођење најважније теме у српској историографији у наставни програм и почетак њеног изучавања у основним и средњим школама. Нажалост, Републички педагошки завод је почевши од 2024. приступио беспотребним измјенама постојећег наставног програма из историје за девети разред основне школе на начин који је привукао велику пажњу и дао повода непријатељима Српске да реагују. Сматрали смо да још није вријеме за нови искорак и да постојећи наставни програм и уџбеник представљају одличну основу за рад са ученицима. Нажалост, наше мишљење није уважено – каже Латиновић.
Рат сјећања
Свима у Српској, посебно надлежнима у образовним структурама, треба да буде јасно, поручује Латиновић, да се води рат сјећања и да је веома битно ко ће и како изучавати њену историју, а посебно период њеног стварања од 1992. до 1995.
ВЕЉКО ЗЕЉКОВИЋ
