Apelacija je usvojila žalbu Simićevog branioca Aleksandra Đurkovića i preinačila prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu, kojom je Simić bio osuđen na 30 godina zatvora.
I Bilinca i Simića prvostepenom presudom Viši sud u Beogradu je 20. marta ove godine drugi put bio oglasio krivim za ovaj zločin počinjen na Bežanijskoj kosi 2. oktobra 2006. godine, navodeći da je Bilinac postavio protivpešadijsku rasprskavajuću minu ispod ukradenog „audija“ sa lažnim ukradenim tablicama i aktivirao je kada su Mijatović i Novaković prišli svom vozilu parkiranom pored, a Simića da je taj „audi“ dovezao i parkirao na pešačkoj stazi pored mesta, gde svoj auto uobičajeno parkira Mita Bežanija. Bilinac je tada osuđen na 35 godina zatvora.
– Nijednim dokazom, ni neposrednim, ni posrednim ne može se utvrditi da su se Bilinac i Simić poznavali. Sadržinskom i uporednom analizom dokaza ne može se izvesti zaključak da je Simić izvršio teško ubistvo – naveo je Apelacioni sud u obrazloženju.
Ovaj sud ukazuje da se na osnovu dokaza može zaključiti da je Bilinac postavio protivpešadijsku minu ispod haube „audija“, jer je njegov jasan DNK trag otkriven na lepljivoj traci, kojom su obmotane žice na spoju, ali da nema dokaza da je on i daljinski aktivirao, kako se tvrdi u optužnici. Po oceni postavljanje je dovoljan dokaz da je Bilinac učestvovao u dvostrukom ubistvu i oglašen je krivim.
Foto: S. J. M.
Velemir Simić i advokat Aleksandar Đurković
Sud je kazao i da je nesporno da su na volanu i ručici haube nađeni DNK tragovi Simića i u manjoj količini na menjaču, ali kada se sagledaju svi dokazi zajedno, sporno je da li ga je Simić dovezao na mesto likvidacije.
Simić je sve vreme negirao da je učestvovao u ovom zločinu i u odbrani tvrdio da od rođenja 1977. godine na Sokocu u BiH gde živi, pa do 2010. ili 2011. godine nikada nije bio u Beogradu. Da je vozačku dozvolu dobio tek 2011. ili 2012. godine i da ne poznaje Slavišu Bilinca. Kazao je da je od oca nasledio automehaničarsku radnju i da mu je taj „audi“ na popravku dovezao poznanik iz Sokoca Milomir Pajić, pa je on na njemu uradio servis, zamenio ulje i amortizer.
PET GODINA NEVIN U PRITVORU
SIMIĆEV advokat Aleksandar Đurković kaže nam da nije iznenađen odlukom Apelacionog suda, jer od početka ovog postupka tvrdi da okrivljeni Velemir Simić nije izvršio navedeno krivično delo.
– Takva odluka je bila jedina moguća ukoliko se sud pridržava zakona. Svedoci smo da je okrivljeni Velemir Simić kao potpuno nevin čovek proveo lišen slobode više od 5 godina, usled nezakonitog rada postupajućeg tužilaštva i prvostepenog suda. Velemir Simić je ipak dočekao pravdu, iako je ona u njegovom slučaju bila izuzetno spora, te mu sada predstoji da se oporavi od progona kojem je bio izložen i da pokuša da svoj život povrati u normalan kolosek. Imajući u vidu da je kao nevin čovek proveo više od 5 godina lišen slobode, ovaj slučaj treba biti upamćen kao negativan primer ekstenzivnog i neopravdanog korišćenja mere pritvora u krivičnim postupcima, sa nadom da će takva praksa od strane organa koji odlučuju o pritvoru biti korigovana, ako ne i potpuno iskorenjena – kazao je Đurković.
Svedok Milomir Pajić je u sudu izjavio da su on i Strahinja Rašeta u Bijeljini ukrali taj „audi“ u aprilu, maju ili junu 2006. godine i dovezli ga u Sokolac, pa sakrili u jednoj garaži. Posle mesec dana Pajić je počeo da ga voza i zbog kvara odvezao na popravku kod Simića. Posle toga ga je prodao Mladenu Čehi, koji je po auto došao sa još nekim momcima.
Bilinčeva devojka iz tog perioda, sa kojom je bio u vezi dve godine, a koja ga godinama od ranije poznaje, u sudu je rekla da nikada nije čula za Velemira Simića.
Simić je inače uhapšen 9. septembra 2019. godine, iako u sačuvanoj evidenciji policije stoje podaci da je više puta tri godine unazad ulazio i izlazio iz Srbije i da je 2017. godine dobio srpsko državljanstvo. On se od hapšenja, pa da 20. avgusta 2021. godine nalazio u pritvoru, a od tada, pa do ove oslobađajuće presude je bio u kućnom pritvoru u stanu prijatelja u Beogradu.
Novosti
