Црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописала три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Родом је из Антиохије, а у младости је учио грчку филозофију, медицину и живопис.
Свети Лука је живот окончао у 84. години, а његове мошти пренесене су у Цариград у вријеме Констанција, сина Константиновог.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских породица.
Вјерници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната.
У Србији овог дана концима опасују торове да вукови не даве стоку, уз ријечи „Иде Лука, ево вука“ или „Свети Лука, снијег до кука“, јер скоро наступа зима, када се вукови приближавају селима.
СПЦ данас слави и Светог Петра Цетињског, који је 1782. постао митрополит и господар Црне Горе.
Цјелокупан живот посветио је свом народу, радио је на помирењу завађених племена и бранио земљу од освајача.
Иако је био кнез, живио је као монах у једној тескобној ћелији.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру на Цетињу.