Српска православна црква /СПЦ/ данас обиљежава празник Преображења Господњег, који је посвећен сјећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.
Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповиједи на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама свијетлим као снијег“.
Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца – „Ово је Син мој љубезни… њега послушајте“.
Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вјере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозавјетне законе и пророке.
На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен свјетлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.
Преображење пада увијек у вријеме Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.
У великом броју православних храмова износи се и благосиља нови род грожђа, које се према православном српском обичају, први пут једе на овај празник.
У народу се сматра да је Преображење дан када се посљедњи пут купа у ријекама, јер се за овај празник везује и смјена годишњих доба.
Постоји вјеровање да се о овом празнику цјелокупна природа преображава па се каже – преображава се и вода и гора.
/СРНА/
