Засијано 283 хектара кромпира, 30 хектара више него лани – 057.гр

0
307
РОГАTИЦА, 21. ЈУНА /СРНА/ - На подручју општине Рогатица у структури сјетве по традицији доминира кромпир, а ове године је засијан на око 283 хектара, што је за 30,3 хектара више у односу на прошлу годину.

На подручју општине Рогатица у структури сјетве по традицији доминира кромпир, а ове године засијан је на 283 хектара, што је за око 30 хектара више у односу на лани, речено је Срни у Одјељењу за управљање локалним развојем, привреду и друштвене дјелатнсоти.

Према подацима Одјељења, највише кромпира засијано је на породичним пољопривредним газдинствима гдје бројна домаћинства остварују дио прихода од продаје произведеног вишка ове културе.

На подручју општине Рогатица, велики број породичних пољопривредних газдинстава очекује урод кромпира са укупно засијаних 155 хектара, док се на површинама четири регистрована привредна друштва и удружења произвођача под кромпиром нашло укупно 127,8 хекатара.

У општинском Одјељењу за привреду задовољни су што су и ове године произвођачи на највећем броју имања засијали кромпир, и више него лани, јер је рогатички кромпир веома тражен и препознатљив по свом кавлитету на тржишту.

Према подацима Одјељења, Привредно друштво „Агрос“ засновало је производњу кромпира на 72 хекатара на закупљеном и властитом земљишту, од чега 32 хекатара сјеменског, а 40 хекатара меркантилног кромпира.

Привредно друштво „Агромонт“ на властитом и закупљеном земљишту засновало је производњу кромпира на површини од 11,0 хектара, од чега је девет хекатара сјеменски, а два меркантилни кромпир.

Удружење пољопривредних произвођача „Соланум продукт“, које окупља 12 произвођача кромпира, ове године засадили су кромпир на порвшини од 11 хектара, од чега осам сјеменског и три меркантилног.

Привредно друштво „Агро-плод“ на властитом и закупљеном земљишту засновало је производњу кромпира на површини од 33,8 хектара, од чега је 13,8 сјеменски, а 20 меркантилни кромпир.

Оснивач „Агро-плода“ Драгомир Џида, добитник више награда за квалитет кромпира, изјавио је Срни да мјештани његовог села Лијеска и свих околних на подручју Боричког платоа дио прихода за породицу обезбјеђују од продаје кромпира.

Он је рекао да се у новије вријеме у производњи кромпира користи савремена механизација, али да квалитет ове културе остаје исти, што је, каже, највјероватније због састава земљишта, надморске висине и климе.

Породица Џида са закупљених земљишта од физичких лица и у својини Српске, очекује добар род, уколико не буде временских непогода до дана убирања љетине.

Џида је истакао да регистровани произвођачи меркантилног и сјеменског кромпира имају подстицаје од ресорног министарства у Влади Српске, што представља један вид сигурног прихода за уложени труд.

Он је рекао да подстицај произвођачима добро дође с обзиром на то да пољопривредна призводња на отвореном углавном зависи од временских прилика.

Према његовим ријечима, рогатички кромпир има своје купце, али Регионална пољопривредна изложба и Сајам у Рогатици, који организују општина и ресорна Министарства, добар је начин да произвођачи кромпир и остало поврће, рукотворине, као и расна грла крупне и ситне стоке промовишу широкој јавности, што је један од видова помоћи пољопривредницима.

 

/СРНА/