Вијенац су у име институција Републике Српске положили изасланици предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ и помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић.
Затим цвијеће су положили народни посланици и представници заједничких институција на нивоу БиХ, предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман, те начелници општина из састава града Источно Сарајево.
У име Србије цвијеће су положили државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић и представници Амбасаде Србије, те борачких организација и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, као и представници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.
Претходно је за све страдале српске борце служен помен.
Обиљежавање овог значајног датума у организацији Одбор Владе Републике Српске наставлено је служењем парастоса у манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романију на чијим унутрашњим зивдовима су уписана имена 4.210 српских бораца погинулих у одбрани Сарајевско-романијске регије.
На Војничком гробљу „Нови Зејтинлик“ на Сокоцу сахрањено је 949 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса.
Сарајевско-романијски корпус формиран је 22. маја 1992. године према налогу Главног штаба Војске Републике Српске, а сједиште му је било у Лукавици. Непријатељске снаге покушале су извести 35 офанзива и покушаја уништења корпуса.
Сарајевски Срби након Дејтонског споразума свјесно одрекли имања и кућа да би сачували Републику Српску.
Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, који је био и један од учесника у одбрани Сарајевско-романијске регије, изјавио је да је тих дана било тешко, али часно бранити своје, а да се очекивања муслиманских снага нису се остварила.
На обиљежавању Дана одбране Сарајевско-романијске регије Томић је истакао да је намјера непријатељских снага 1994. и 1995. године била да на Нишићкој висоравни, гдје су биле јединице Сарајевско-романијског корпуса, пробију линију српске одбране да би ставили у окружење Хаџиће, Илијаш, Илиџу и остала мјеста.
Према његовим ријечима, ово су тешки тренуци и сјећање на године када је завршним операцијама непријатељских снага био циљ да се деблокира Сарајево.
Томић је истакао да су то биле жестоке борбе које су трајале скоро мјесец дана, а очекивања муслиманских снага да ће српски народ почети да бјежи са ових простора није се остварило, већ су борци остали на линијама не изгубивши ни метар земље.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман је подсјетио да је на подручју Сарајевско-романијске регије и превасходно у граду Источно Сарајево било 4.211 погинулих бораца и 2.967 погинулих цивила и неколико хиљада рањених и несталих.
„Нови Зејтинлик“ је мјесто гдје би најрадије ћутали, да одамо пијетет свим погинулим борцима“, истакао је Короман.
Он је напоменуо да су Срби након потписивања споразума о миру, страхујући за животе морали да напусте одбрањене територије у структури Српског Сарајева, јер није било мјеста не само за живе него и за њихове мртве.
„То је најболније страдање Срба на овом простору када су мимо свих жртава, своје мртве морали пренијети на оваква мјеста, међу којима је најбројније по броју сахрањених ‘Нови Зејтинлик’“, рекао је Короман.
На Војничком гробљу „Нови Зејтинлик“ на Сокоцу сахрањено је 949 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса.
Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја организује Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
