Reditelj čuvenog filma „Karađorđeva smrt“ iz 1983. godine Đorđe Kadijević prepričava događaj koji nikada neće moći da zaboravi sledećim rečima.
„Snimali smo ceo film na autentičnim mestima.
U Radovanjskom lugu rekonstruisali smo kolibu u kojoj se vožd sakrio kada se 1817. vratio u Srbiju.
Kada je došla na red ta scena, još smo bili u hotelu u Smederevskoj Palanci i glumac Marko Nikolić (koji je igrao glavnu ulogu vožda Karađorđa) je imao veliku tremu. Bio je jako uzbuđen, primetio sam da je u naročitom duševnom i psihološkom stanju. Da bih ga smirio i na neki način uticao na njega u pozitivnom smislu, porazgovarao sam s njim ležerno, drugarski, i pozvao ga u svoja rediteljska kola. Nije išao kombijem za glumce, nego gospodski, u ‘mercedesu’. Vozili smo se iz Palanke do mesta snimanja. Sedeo je pored mene.
Kada smo stigli, doživeli smo iznenađenje jer smo videli da je narod, seljaci iz okolnih mesta, bili veoma zainteresovani za snimanje.
Stotine i stotine ljudi su prosto zakrčili ceo objekat, tako da smo morali da zovemo miliciju iz Palanke da nam obezbedi mesto za snimanje.
I tada se desilo ono što nisam očekivao, još manje Marko, a što je najlepši trenutak u mom filmskom životu.
Nikada mi se nešto tako ni pre ni posle toga nije desilo, a snimio sam oko 20 filmova i četiri TV serije.
Obučen kao vožd Karađorđe, Marko je izašao iz automobila zajedno sa mnom i pošli smo prema objektu, a onda su silni seljaci ugledali ‘vožda’ i počeli su da prilaze i da mu ljube ruku.
Tolika je ljubav tog naroda prema voždu.
Marko plače, ja plačem, plaču seljaci, cela ekipa plače.
Tako dirljivu scenu, tako nešto što govori o iskonskoj prirodi samog naroda u odnosu na svoje velike sinove, a kud ćete većeg od vožda, to se moglo desiti samo tada i nikad više. Morali smo prvo da se povratimo od tolikog uzbuđenja“.
