Редитељ чувеног филма „Карађорђева смрт“ из 1983. године Ђорђе Кадијевић препричава догађај који никада неће моћи да заборави следећим речима.
„Снимали смо цео филм на аутентичним местима.
У Радовањском лугу реконструисали смо колибу у којој се вожд сакрио када се 1817. вратио у Србију.
Када је дошла на ред та сцена, још смо били у хотелу у Смедеревској Паланци и глумац Марко Николић (који је играо главну улогу вожда Карађорђа) је имао велику трему. Био је јако узбуђен, приметио сам да је у нарочитом душевном и психолошком стању. Да бих га смирио и на неки начин утицао на њега у позитивном смислу, поразговарао сам с њим лежерно, другарски, и позвао га у своја редитељска кола. Није ишао комбијем за глумце, него господски, у ‘мерцедесу’. Возили смо се из Паланке до места снимања. Седео је поред мене.
Када смо стигли, доживели смо изненађење јер смо видели да је народ, сељаци из околних места, били веома заинтересовани за снимање.
Стотине и стотине људи су просто закрчили цео објекат, тако да смо морали да зовемо милицију из Паланке да нам обезбеди место за снимање.
И тада се десило оно што нисам очекивао, још мање Марко, а што је најлепши тренутак у мом филмском животу.
Никада ми се нешто тако ни пре ни после тога није десило, а снимио сам око 20 филмова и четири ТВ серије.
Обучен као вожд Карађорђе, Марко је изашао из аутомобила заједно са мном и пошли смо према објекту, а онда су силни сељаци угледали ‘вожда’ и почели су да прилазе и да му љубе руку.
Толика је љубав тог народа према вожду.
Марко плаче, ја плачем, плачу сељаци, цела екипа плаче.
Тако дирљиву сцену, тако нешто што говори о исконској природи самог народа у односу на своје велике синове, а куд ћете већег од вожда, то се могло десити само тада и никад више. Морали смо прво да се повратимо од толиког узбуђења“.
