Мокро је једна од највећих МЗ у општини Пале. Као насеље се помиње још у турским записима из 15.-ог вијека. Мокро је увјек било важно стратешко мјесто због свог географског положаја и путева који воде према Сарајеву, односно према Романији и даље.
Кроз историју, ово романијско мјесто је било често на „вјетрометрини“ разних дешавања, а нажалост и важних војних циљева током ратова. Тако је кроз Османску окупацију оно било поприште хајдука, а Османлије су то враћале палећи оближња села. У Првом свјетском рату, српска и црногорска војска су се састали у Мокром. У Другом свјетском рату, Нијемци су формирали главну линију одбране из правца Истока. Оно што је мало познато, да је план власти тадашње СР БиХ и Града Сарајева из 1983.године био да се ткз.Санџаклије насел у четри сарајевска насеља, а једно од њих је било Мокро. То је једини пројекат насељавања Санџаклија у Сарајево који није успио. У протеклом рату, Мокро није доживјело ратна разарања и налази се у саставу Пала, односно Републике Српске.
У Мокром се налази православна црква Успења Пресвете Богородице. Ово мјесто је и сједиште парохије у Мокром која припада дабробосанској митрополији, архијерејском, намјесништву Сарајевском и обухвата следећа села: Хреша, Њеманица, Гобеље, Вучија Лука, Мразовац, Брезовице, Бјелогорци, Рогоушићи, Горње и Доње,Сињево, Сумбуловац,Мокро,Романија, Јеловци, Прутине, Подградац, Крачуле, Кадино Село и Костреша.
У Мокром има и Основна школа, пошта, aмбуланта, неколико важних привредних субјеката општине, маркети, кафићи. Ова мјесна заједница има и туристички потенцијал кроз сеоска домаћинства, Романију испод које се насеље и налази, те пећине и ријеку.
Према попису из 2013.године, у овим насељима живи 4.041 становник, што је готово 20% укупног становништва општине, а површина ових насеља је 98,63 квадратна километра, што је опет око 20% укупне површине општине Пале.
Иако се нажалост наставља тренд уписивања све мање ђака у „Основну школу Мокро“, опет то достиже 20 ђака, што је јдно солидно одјељење.
Овде се гради и нова, модерна зграда Мјесне заједнице, за коју кажу да ће бити боља од садашње зграде општине Пале, реновирана је и амбуланта, а асфалтирана се сва насељена мјеста.
Оно што је најважније, у овим насељима, који сада припадају МЗ Мокро, а који би можда сутра били дио општине Мокро, раде неки од највећих фирми општине Пале. Углавном су то дрвно-прерађивачке фабрике, које запошљавају десетине радника.
