Икона Тројеручица је, према предању, исцијелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсјечена по заповијести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и ријечима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен.
Исцијелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
Највеће чудо “Тројеручица” чини у душама верних поклоника. Њен величанствени, девствени лик, пун умиљења и озбиљности, потреса срца побожних поклоника, утискује се тајанствено у целомудрену душу и води је духовном обновљењу.
Кроз присуство своје свете иконе, Пресвета Богородица, као многосажаљива Мајка, остварује највеће чудо – спасење у Христу своје деце. Њу као Мајку Божију треба синовски да молимо да ублажи бол, невољу и патњу свих, а посебно православних Срба, духовних потомака преподобног Симеона и светог Саве, свих оних који сузама и крвљу много пута до сада плаћају своје истрајавање у православној вјери.
На крају, сјетимо се и ријечи једне химне Богородици: “Сви јој се поклањамо, молећи се: не заборави сродничку припадност, Мати Божија, свих вјерних који поштују свети образ твоје иконе”.
