Некадашњи и садашњи мјештани села Сјеврско недалеко од Борика код Рогатице, примјер су како се заједничким акцијама могу рјешавати актуелни проблеми села.
Показала је то и прошле неђеље организована акција на кошењу траве и чишћењу сеоског гробља , учионица и осталих просторија зграде бивше шетвороразредне основне школе у којој је већина садашњих становника овога села познатог по споменику Краљу Петру Првом Ослободиоцу који је овђе подигнут и освећен давне 1925. године, научила прва слова и кренули у даљи живот.
И ова акција је резултат раније донесене одлуке да се прве неђеље у јуну сваке године, без посебног заказивања, одржава ова радна Акција.
Пошто се потрефило да је ове године прве неђеље у јуну био велики празник Силазак Светог духа на апостоле, у народу познати Тројчиндан, на кога нико у селу не ради ништа озбиљно, минијатурни организациони одбор села одлучио је а се редовна акција пренесе на слиједећу неђељу, односно јуче, 11. јуна.
Као и што се очекивало, на акцију је дошао по неко из већине домаћинстава. Дошли су заправо способни за рад и са прибором за рад. Дошли су и неки са обичним косама за кошење траве које овог кишног прољећа има у изобиљу, моторном косилицом, тримером, па чак и са трактором за одвоз накошене траве и свега другог што је остало иза посљједње зиме.
Овога пута акцију Сјеверчана подржало је и Јавно комунално предузеће „Врела Сељени“ из Рогатице са великом радном машином „Скип“ уз чију помоћ посебно је очишћено сеоско хробље „Прстен“ од свега чему овђе није било мјеста и сметало нормалном функционисању у гробљу.
Технички организатори акције извршили су распођелу њених учесника водећи рачуна о доби и радфним способностима. Једни су упћени на кошење траве и уклањање дивљег растиња поред пута до села од рампе на регионалном путу за Хан Пијесак испод засеока Мркоњићи , други су требали да уклањају растиње према Ћорићима, женски дио акцијаша чистила је прозоре и остале просторије у школи, а Раде Новаковић, ВКВ столар и мајстор за браве поправљао је вфрата и прозорде да мање кроз њих дува сјеверац у просторије школе, док је највећи дио акцијаша пошла на уређење гробља.
На све стране радило се неуморно више сати и пртдходно утврђени план у потпуности је испуњен. А онда након што су се сви сложили и „порезали“, услиједио је заједнички ручак и дружење у просторијјама овдашње школе, која је давно затворила врата ученицима због малог броја. “Пало“ је и једно повелико боричко јагње испечено на ражњу уз наравно обавезну чашицу домаће мученице ракије, флашу, а можда, и више, флаша пива и других пића по жељи и могућностима. Дошла је и обавезна кафа, али и грлена овдашња пјесма „Ој Сјеверско не бих те волио, да се нисам теби родио“.
Уз довиђења, ако не прије, а школа у Сјеверску служи мјештанима за зборовања свих врста од радости и жалости до друштвено-политичких и других скупова, а оно обавезно прве неђеље у јуну идуће године на сличном сусрету на који су ове године дошли Сјеверчани који тренутно и највише живе у Рогатици, Вишеграду, одакле је дошао Витомир Гамбирожа, и неким другим околним мјестима. Дошао је и Драган Ђурђић, зет Сјеверска, иначе рођен у Илијашу, а послије Дејтона живи у Милићима. Дошли су и из сусједног Бабљака да помогну комшијама.
Они и сви други рекоша да ће поново доћи на сваки позив. Јер, ово је јединствена прилика да се, без сахране или неке даће за умрле, окупи родбина, комшије, пријатељи и некадашњи познаници.
Иако са породицом годинама живи у Пљешевици код Рогатице, Славко Ђукић, не пропушта прилику да дође у родно Сјеверско. Један је од носилаца свих акција на уређењу села. Дође, како рече, кад осјети потребу да одмори душу и очи природом која опија и „вуче“ на поновно виђење.
Слично разумишља и Миленко Шаренац. Из Рогатице. У Сјеверско, 20 километара удаљености, дође да се напије чисте и бистре Добре воде, која је у ово село доведена уз помоћ шире друштвене заједнице и велико одрицање и напоре мјештана овог и осталих села боричке висоравни давне 1986. Сјеверчани су петролејке пензионисали и електричном енергијом мрак отјерали још раније, 1963. године. У Сјеверску имају и асфалтирани пут, али са доста ударних рупа, па се надају да их у томе погледа Општинска управа која има дебљи новчаник од њиховог.
Уз још једно дружење мјештана Сјеврска код Борика – Пјесмом окончали радну акцију уз још једно дружење мјештана Сјеврска код Борика.
Текст и фото: Сретен Митровић
