У бившем рогатичком срезу постојала је прије окупације Српска школа на Сокоцу. Према једном податку она је основана 1874. а према другом 1871. године. Први учитељ био је Милован Црногорац.
Школа на Сокоцу
Оригинални докуменат о оснивању ове школе налазио се прије првог свјетског рата код Симе Беговића, свештеника из Пала, једног од ученика ове школе, али је у ратном метежу пропао. По његовом сјећању, које је забиљежио Ристо Сушљић, у томе документу стајало је отприлике овако: “Ми кметови са Гласинца у име Бога и живоначалне Тројице и свете Богородице основасмо 1874, г. српску школу на Сокоцу и погодисмо учитеља Милована Црногорца за 300 гроша тврдијех пара на годину и поврх тога: 12 јуњага вуне, 5 јуњага масла, 10 јуњага кајмака, 50 ока сира и 200 ока јечмена млива”.
Илија Грбић забиљежио је овако садржај преписа тога документа: “Уиме Свете Тројице и Матере Богородице, ми кметови села Гласинца састадосмо се у Сокоцу на Грацу и основасмо школу. За учитеља поставишмо Милована Црногорца и одредисмо му Плату од 300 гроша тврдије пара годишње, два товара јечмена млива, 10 ока кајмака, 10 јунага вуне, 5 јунага масла и да га дрваримо”.
Црногорац се задржао кратко вријеме на Сокоцу. Послије њега дошао је за учитеља Ристо Чајкановић, затим Ристо Радић, који је од школских квалификација имао два разреда гимназије. Као први школовани учитељ дошао је “из пријека” неки Барбуловић.
У почетку школа је имала три разреда. Касније је отворен и четврти. Сви ученици учили су у једној учионици сједећи прекрштених ногу на поду. У прво вријеме од књига су имали само букваре. Те букваре доносио је из Ужица сваке године у врећи Мићо Ковачевић, сељак из Сокоца, који се бавио шверцом ракије, па је узгред шверцовао и букваре. Настава се сводила на читање, писање и рачунање. Учитељ је вршио испитивање на занимљив начин. На једном парчету-папира избушио би рупу. Кроз њу је ученик гледао једним оком на слова у буквару и читао она која му учитељ показује. Том приликом настало би нагађање. Ако ученик ни трећи пут не би погодио које је слово, слиједио је пљусак батина по глави.
Послије школе на Сокоцу убрзо су се почеле отварати школе и у сусједним селима. То су биле неке врсте филииалних школа. У њима су били учитељи они који су с одличним успјехом завршили школу на Сокоцу. Те су школе радиле од Митровдана до Спасовдана. Нису се дуго одржале. Послије извјесног времена обуставиле су рад по наређењу аустроугарских власти.
По причању поменутог Симе Беговића, настава у тим школама била је врло примитивна. Учитељ је становао у истој соби која је служила , за учионицу. Наставу је одржавао сједећи на кревету, бос, прекрштених ногу. Поред њега стајала су три штапа. Најкраћим је доводио у ред ученике из прве клупе, средњим оне у средини, а најдужим је тукао оне у задњим клупама, и то све не дижући се с мјеста. Ово подсјећа на наставу у муслиманским вјерским мектебима.
Учитеља су плаћали сељаци у натури. Богатији су давали козу и јаре, сиромашнији само јаре, а најсиромашнији кокошке.
/УГ Стуб-Соколац/
