Свештенику Сави Бранковћу не би било довољно ни 3 живота да одслужи казну коју су му комунисти пресудили јер је два пута осуђиван на смрт и још два пута на доживотну робију, ипак на крају је победио.
Када човек данас прочита овај несвакидашњи податак, лако би могаод а закључи да је Сава био крволочни серијски убица, напасник или криминалац и нарко-дилер епских размера. Ипак, Сава није био ништа од тога. његов једини и највећи злочин је био тај што није хтеод а се одрекне свог Христа и своје Србије. Зато је његов живот био бол и патња али и истовремено праволинијски пут до Царства Небеског. Сава Банковић је званично човек са најдуже одслуженом затворском казном као политички затвореник комунистичког режима.
Већ са 35 година губи оца кога му стрељају Немци у родном Крагујевцу октобра 1941. Тада је и он као млад професор Богословије упао у вихор рата. Никада се није устручавао да буде на страни свог народа. Током читавог рата активно је учествовао у одбрани Отаџбине. Због тога и бива ухапшен одмах након „ослобођења“ крајем 1944. године док је још тада пар месеци раније био осуђен на смртну казну јер је одбио да се придружи партизанима. Комунисти га поново осуђују у Нишу на казну смрти јер је сарађивао са Војском Краљевине Југославије. Казну убрзо преиначују у 15 година строге робије у Сремској Митровици и он је тамо и одслужује до последњег дана. Након изласка из затвора наставља своју животну мисију и пут у Христу.
Поново га хапсе као свештеника 1973. године због поседовање књига и летописа који садрже непријатељску пропаганду (Православне и четничке књиге). Из затвора излази тек 1980. Поново наставља своју животну мисију и пут у Христу. Одлази у Раваницу и тамо се замонашује. Као монах живи све до 1997. када се пресељава у Царство Небеско.
