Планинарска стаза кроз црногоричну романијску шуму у околини Пала, на потезу од Ловачког дома „Срндаћ“ на локалитету Мајдана ка Новаковој пећини, у самим романијским стијенама, једна је од најљепших и најугоднијих рута за успон до чувене пећине.
Та стаза у дужини од око четири километра се углавном одвија шумским, земљаним стазама, према свим прописима и стандардима обиљеженим, односно маркираним, са потребним смијерницама и што је најважније, кроз прелијепу природу.
Слика
Обиљежавање свих стаза ка Новаковој пећини урађено је у оквиру пројекта „Ењоy Сарајево-Романија регион“, у оквиру „ЕУ4Бусинесс“ финансираног од стране Европске уније, који проводи Туристичка организација „Јахорина“ са партнерима Развојном агенцијом Источно Сарајево, фирмом „Станишић“ д.о.о. и Привредна комора Републике Српске.
Слика
На путу до пећине води вас шумска стаза уз неколико мањих, али не превише тешких узбрдица, гђе након неких 45 минута хода долазите на Новаково врело, извор бистре и хладне планинске воде, идеалне за кратак предах и освјежење.
Од врела даље настављате пратећи маркацију по стаблима ка Новаковој њиви, гђе вас очекује ходање наредних тридесет минута. Током љета то је углавном сува стаза, док током раним прољећних или касних јесењих дана, можете наићи на неколико мањих барица, које нису незаобилазне.
Слика
Уколико сте на планинарски поход кренули у раним јутарњим часовима, доласком на Новакову њиву сте дошли и у непосредну близину коначног циља – Новакове пећине. На Новаковој њиви можете да се дуже одморите и уживате на свјежем ваздуху планине Романије.
Овај плато је погодан за већа окупљања, има довољно мјеста за засебна дружења, роштиљања или мјеста за камповање, а у случају невремена постоји и дрвена колиба у којој можете да се склоните од вјетра или других непогода.
У мају, за традиционални Ђурђевдански уранак, овај плато је препун дјеце, школараца и планинара, који сваке године иду у поход до Новакове пећине и на овом платоу спавају у шаторима и друже се уз логорску ватру.
Од Новакове њиве до Новакове пећине дијели вас око два минута хода уском стазом, тик уз стијене, гђе морате да обратите пажњу уколико са собом водите ђецу, због напрегледне литице, која је веома стрма и опасна. Успон до Новакове пећине се налази на самом крају те стазе. У саму пећину улази се уз помоћ додатне сајле, која је причвршћена за стијене и она вам пружа додатни осјећај безбједности.
Новакова пећина налази се на 1515 метара надморске висине и са њеног улаза се пружа прелијеп поглед на Равну планину и Јахорину у даљини, као и Пале. Испод тог погледа је „море“ црногоричне шуме, која се посебно уклапа у савршен поглед.
Слика
На улазу у пећину, на стијени се налази мермерна плоча на којој стоји натпис: „Каква тебе невоља натјера, врат ломити, по гори ходити, по хајдуштву, по лошу занату“, те испод: „Хајдучку пећину обновио мајстор Саво Јаковљевић, уз помоћ Планинарског друштва „Романија“ из Пала 2007. године“.
Унутар Новакове пећине постоји и својеврсна дрвена тераса са столом и клупама за одмор, гдје планинари након успона овђе могу да се одморе и освјеже.
Спелеоморфолошки гледано, сама пећина се састоји од два канала, хоризонталног и вертикалног канала или оџака, којим је пећина повезана са Романијским платоом. Укупна дужина свих канала пећине износи 60 метара. У горњем дијелу улаза у пећину налази се камени зид који, по народним предањима, потиче из времена хајдука Старине Новака.
Слика
Током новембра мјесеца 1958. године, десило се прво значајније истраживање Новакове пећине, када су су планинари Планинарског друштва „Жељезничар“ из Сарајева, прокрчили пут до саме пећине, истражили њену унутрашњост то јесте хоризонтални канал, а вертикалним каналом се попели до платоа на врху стијене.
Туристичка тура, коју ће вам сигурно предложити свако коме се обратите са питањем коју туристичку локацију бисте могли да посјетите приликом обиласка околине Пала и Романије, је сигурно и успон до Новакове пећине.
За такве информације можете увијек да контактирате Туристичку организацију „Јахорина“, ПЕД „Романија“, ПД „Јаворина“, ПД, ПД „Шошана“ из Пала или ПД „Гласинац“ из Сокоца , као и друга планинарска друштва из општина Сарајевско-романијске регије
