У Источном Сарајеву синоћ је одржана свечана сједница поводом 30 година од формалног настанка града, а том приликом додијељена су највиша признања – Грб града предсједницима Републике Српске Милораду Додику и Србије Александру Вучићу за допринос развоју града.
Признање за допринос развоју Источног Сарајева – Грб града додијељено је и Владама Републике Српске и Србије, те Митрополији дабробосанској Српске православне цркве, за предан рад на очувању духовности и саборности православног српског народа Сарајевско-романијске регије.
У име Вучића, Грб града је примио његов изасланик Милорад Вељовић, док је Владу Србије представљао амбасадор ове земље у БиХ Александар Ђорђевић.
Свечаној сједници присуствовали су и српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.
Сједницу је отворио предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман, који је говорио о настанку и историји овог града, након чега је приказан архивски снимак са прве сједнице Српског града Сарајева.
Скупштина града додијелила је првом сазиву Скупштине Српског града Сарајева захвалницу, коју је преузео тадашњи предсједник Војислав Максимовић.
На свечаној сједници у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву одборници градске Скупштине једногласно су усвојили Резолуцију о правцима даљег развоја у којој ће посебно бити истакнуто све што овај град баштини кроз традицију и историју.
Поред домаћина градоначелника Љубише Ћосића и Коромана, свечаној сједници присуствовали су бројни представници политичког, културног и вјерског живота града Источно Сарајаево, Републике Српске и БиХ.
Званице су имале прилику и да виде документарни филм „Егзодус поново“ режисера Сњежана Лаловића који садржи аутентичне кадрове исељавања 120.000 српског становништва Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума, након чега су услиједила пригодна обраћања званичника.
Поводом великог јубилеја, захвалнице и по заставу града Источно Сарајево дођељене су актуелним сазивима скупштина градских општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Пале, Соколац, Источни Стари Град и Трново, а посебна признања уручена су и општинским борачким организацијама.
На данашњи дан прије 30 година донесена је Статутарна одлука о организацији Српског града Сарајева 13. марта 1993. године.
Максимовић: Деведесетих се стварало историјско ђело – држава Република Српска
Први градоначелник Српског града Сарајево Војислав Максимовић изјавио је вечерас да се на подручју Сарајевско-романијске регије деведестих година обнављало српско коријење и стварало велико историјско ђело – држава Република Српска.
„Томе је био немјерљиви допринос сарајевских Срба, од којих су многи положили своје животе, бранећи, не само своје породице и рођаке, већ и укупно српство, на широким и непрестано угроженим просторима“, нагласио је Максимовић НА свечаној сједници Скупштине града поводом 30 година од његовог формалног настанка.
Максимовић је истакао да су остали незаборавни догађаји који су силовито насртали на српску нацију, а бранили су је највиталнији људи, они који су знали да се нађу на оним мјестима на којима су исказали свој национални дух.
„Они су се родили на сарајевским пређелима, гђе је српство и православље трајало од епског косовског простора, до хајдучке Романије у пјесмама опјеване“, рекао је Максимовић.
Он је истакао да се на подручју Сарајевско-романијске регије деведестих година на крају 20. вијека, јављало обнављање српских корјенова, а и потреба да српска нација надахне оно неуништиво, снагом својих предака.
„Наше предање и историјски извори и сада свједоче да су наши преци вијековима водили непрекидну борбу за свој опстанак, за своје српско и православно постојање, за крст часни и слободу златну“, нагласио је Максимовић.
Максимовић је рекао да у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату српска војска није била толико бројна, али је одбранила своју територију, захваљујући својим херојима.
Предсједник градског парламента Бранко Корома рекао је да је Источно Сарајево град са најтурбулентнијом историјом и промјенама које су условљене борбом за опстанак на предратним огњиштима и жељом за стварање Републике Српске.
Короман је подсјетио да је у предратном Сарајеву, по попису из 1991. године, живјело 157.143 Срба и 56.047 Југословена, који су у огромној већини били против сецесије БиХ из Југославије.
„Упркос томе, представници муслиманског и хрватског народа, најгрубље кршећи заједнички Устав БиХ и скупштински Статут и Пословник су без сагласности српског народа у Скупштини 14. и 15. октобра 1991. године донијели меморандум о независности. Послије овог чина нижу се догађаји који грађане БиХ уводе у крвави ратни сукоб, који предратно Сарајево дијели на дио под српском и дио под муслимаско-хрватском контролом“, указао је Короман.
Он је рекао да на дијелове под српском контролом, у којима су Срби прије рата били апсолутна или релативна већина, дефакто, настаје српски град у мају 1992. године, у чији састав су међу осталим, ушле Грбавица, Враца, Илиџа, Неџарићи, Вогошћа, Рајловац, Илијаш и Хаџићи.
Према његовим ријечима, 13. марта 1993. године фактичко стање преточено је у одлуку о организацији Српског града Сарајева, којом је предложена скупштинска организација.
„За прво сједиште града одређена је тадашња Српска општина Вогошћа, а у октобру исте године град је формално конституисан на Палама. Крајем 1993. године донесен је први Закон о Српском граду Сарајеву за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности. У његов састав су ушле општине Центар, Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Ново Сарајево, Стари Град, Рајловац, Вогошћа и Трново“, рекао је Короман.
Он је навео да је прва сједница Скупштине града одржана 17. арила 1994. године, на којој је за предсједника и градоначелника изабран Војислав Максимовић, којем је вечерас уручена и захвалница.
Короман је нагласио да је након окончања ратних сукоба пет општина из Српског града Сарајева припало муслимаско-хрватској федерацији, док је других пет подијељено између Републике Српске и Федерације.
„Након тога више од 120.000 Срба кренуло је у највећи икад забиљежени мирнодопски егзодус, након којег је Народна скупштина Републике Српске у априлу 1996. године донијела Закон о измјенама и домпунама Закона о Српском граду Сарајеву, којим је његово име промијењено у Српско Сарајево. Град су чиниле општина Српска Илиџа, Српско Ново Сарајево, Пале, Соколац, Стари Град и Трново“, подсјетио је Короман.
Због промјене структуре града и губитка општина које су Дејтоном припојене Федерацији, Короман је истакао да је тадашњи предсједник Српске Радован Караџић у мају 1996. године донио одлуку о именовању Повјеренства за Српско Сарајево, чији предсједник је био Мирко Шаровић.
Короман је рекао да град своје садашње име Источно Сарајево носи од половине 2005. године на основу захтјева високог представника и одлуке Уставног суда БиХ.
На данашњи дан прије 30 година донесена је Статутарна одлука о организацији Српског града Сарајева 13. марта 1993. године.
Митрополит Хризостом: Српско Сарајево чувати изнутра
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је вечерас да се Српско Сарајево треба чувати изнутра развијањем културе, просвјете, институција и свега што је младима данас потребно, а да су сарајевски Срби допринијели развоју многих градова у Српској.
„Срећан сам и поносан као митрополит да је Српска православна црква /СПЦ/ увелико допринијела очувању духовности у Сарајеву и Сарајевском пољу за вријеме оног режима и захваљујући Цркви која је била мученичка и сачувала диван народ и дивну културу“, рекао је митрополит Хризостом на свечаној сједници Скупштине града Источно Сарајево поводом 30 година од његовог формалног настанка.
Након што је Митрополији дабробосанској и митрополиту уручен Грб града за предани рад на очувању духовности и саборности православног српског народа на подручју Сарајевско-романијске регије, митрополит Хризостом је истакао да је Црква и у посљедњем рату била са својим народом, „и када је падало и када се исељавало“.
„Данас смо са вама, са српским народом Српског Сарајева да га још више градимо, изграђујемо и надграђујемо. Чувајте Српско Сарајево изнутра, јер град се може освојити изнутра, исто као и споља. Треба сачувати оно што смо муком и жртвом и крвљу наших синова створили“, поручио је митрополит Хризостом.
Он је рекао да је овај град никао са ледине, а сада је значајан и моћан, нагласивши да га треба повезати добрим комуникацијама и инфраструктуром да би био још бољи и успјешнији на понос.
„Сви који су животе дали, данас могу бити срећни и поносни да смо њихове жртве оправдали градњом и рађањем“, нагласио је митрополит дабробосански.
Он је указао да су сарајевски Срби створили не само Српско Сарајево већ да су развили и многе друге градове у Републици Српској и дали духовни допринос у њиховој градњи.
„Сарајевски Срби, Срби средње Босне су духовно преорали, узорали многе градове и општине и гђе год су отишли свуда су донијели добро сјеме. Срби Сарајева имали су добро сјеме и свуда га добро посијали и то сјеме је добро никло“, рекао је митрополит дабробосански.
/СРНА/
