Српска православна црква /СПЦ/ данас ће прославити Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства.
Савиндан се обиљежава у свим школама у Србији и Републици Српској као школска слава.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просвјетитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава. Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му намијенили владарску мисију.
Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
Свети Сава је написао Типик, према коме се монаси владају, а написао је и житије свог оца, преподобног Симеона Мироточивог. У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју Српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа.
Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова ђела “Номоканон” /1220./ и “Синодик православља” /1221./ постала су правни и духовни стубови српске државности.
Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве, а остао је познат као оснивач и творац Светосавског православља.
Синан-паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева. Сматра се да су Турци мошти Светог Саве спалили у погрешном увјерењу да ће тако уништити вјеру и сваки његов утицај на Србе.
Обичаји и вјеровања
Народно вјеровање каже да ако на дан Светог Саве загрми у држави ће се десити важни и преломни догађаји, или ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ријетка појава зими. О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној пјесми “Почетак буне на дахије”.
Исто тако постоји и вјеровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину..
У Чачку, мајке које имају ђецу школског узраста, спремају на овај дан жито и прати их срећа цијеле године. У таковском крају вјерује се да су сви вуци пси Светог Саве. Уврежено је мишљење да је он господар вукова и да вуковима одређује које торове смију да нападају зими. У Херцеговини опет причају да је Свети Сава био некада пастир, па једном његов пас благо уједе залуталу овцу. Сава се наљути и прокле кера да више ништа не једе осим оног што отме.
Тако је тај пас побјегао у планину и постао вук. Вјерује се да гдје он дотакне штапом камен, ту се појављује извор са љековитом водом, ο чему свједоче бројни називи љековитих извора са његовим именом, као што је онај код манастира Савинац у таковском крају, или Савинац код Ужичке Пожеге.
Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негдје посте цијелу недељу прије Савиндана.
Постоји народно вјеровање да на Светог Саву не смије да се носи ништа црвено. Ово вјеровање потиче из старих времена, док су сељаци страховали да им вукови не поједу стоку. Свети Сава се сматрао пастиром и заштитником стоке, те се она на Савиндан по обичају сама пуштала на испашу. Међутим, црвено се није носило јер се вјеровало да боја крви привлачи вукове.
Исто тако на данашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.
Иако је дан Светог Саве такозвано црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо вријеме пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Тако се у неким крајевима Србије сматра да данас жене смију да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави и велико спремање.
Сматра се и да дјеца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову пиесму, јер ће се у супротном улијењити и неће довољно напредовати цијеле године.
