Предсједник општинског Удружења воћара Слободан Обреновић каже да немају тачне податке колико је угрожених стабала, али је чињеница да их је доста у пречнику од око петнаестак километара од језера хидроелектрана Бајина Башта на подручју Жепе, Татинице и Старог Брода, и Вишеград на Дрини, узводно према Устипрачи, односно малих хидроелектрана Дуб и Устипрача на Прачи одакле влага досеже до Рогатице и околних села.
Обреновић каже да је удружење препоручивало воћарима да кречним раствором прскају своје воћњаке.
– С тим циљем, у границама могућности, и материјално смо помагали воћарима у борби с маховином и лишајем. Давали смо им на послугу прскалицу за воће и неколико леђних прскалица. Према приспјелим информацијама са терена резултати су више него скромни. Све је више нападнутих стабала, али и цијелих воћњака – упозорава Обреновић.
Виши стручни сарадник за воћарство у Подручној јединици Соколац Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при ресорном министарству Драган Бејатовић објашњава да је израженија појава маховине и лишајева на стаблима старијег доба са слабијим имунитетом што доводи до труљења, сушења и на крају нестанка цијелих стабала, односно воћњака.
За све је крив, додаје Бејатовић, судар оштре планинске климе која долази са Сјемећа, Деветака, па и Романије и нешто топлијег ваздуха са језера укроћене Дрине и Праче.
– Та природна појава удружена са маглом која током дана дуго траје погодује расту лисне маховине. Испод ње се развија микробиолошки свијет који оштећује дрво и скупља влагу која нападнуто стабло временом доводи до потпуног угинућа. Све што се дешава са воћем односи се и на шуме, посебно храст и граб. Нису поштеђене ни остале врсте дрвећа – наводи Бејатовић.
Присуство маховине, каже он, може бити показатељ да врстама и сортама воћа које су посађене не одговарају климатски услови или је превише влаге.
– Рјешење је у превенцији и лијечењу. Превенција је садити одговарајуће сорте према земљишту и поднебљу, а лијечење је механичко и хемијско. Механичко лијечење помоћу грубих металних четки подразумијева уклањање са грана и стабала присутна “гнијезда” маховине и лишајева уз опрез да се не оштети кора стабала и младих изданака. Што се тиче хемије, цијела стабла треба премазати кречним млијеком на почетку и при крају зиме. Кречење би требало да се изведе по сунчаном дану, са температуром изнад два степена Целзијуса – рекао је Бејатовић.
Према подацима рогатичког Одјељења за локални развој, привреду и друштвене дјелатности на подручју општине од свих воћки највише је шљива. Њих има око 75.000 стабала различитих сорти, по око 14.000 јабука и крушака, 1.600 трешања, 1.500 ораха, а ту је и нешто вишања, брескви и осталог лиснатог воћа.
/Глас Српске/
