Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва завјетована дјевица у историји хришћанства.
Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свијет, започето је искупљење људског рода.
По обећању, да ће дијете које им Господ подари, посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
Допутовали су из Назарета са сродницима и свечано предали првосвештенику Захарију, оцу Светог Јована Претече који је малу Марију увео у најсветији дио тога Храма. Ту је, у молитвама и посту, будућа мајка сина Божијег, провела девет година.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова. Увијек пада у вријеме Божићњег поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира у који дан падне, дозвољена је риба.
Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна вјеровања везана за моћ икона на којима је она представљена.
У таковским селима био је обичај да се послије службе у цркви, свечано одјевене и окићене цвијећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају дјецу, одлазе у манастире и цркве, гдје се моле како би добиле пород.
И сточари је славе како би им заштитила стоку од звијери.
Понегдје, вјерује се, лијепо време на Ваведење најављује добру љетину.
Старији кажу да ако на Ваведење пада киша биће родна година, ако дува јак вјетар неродна. Уколико буде хладно и са снијегом, сљедећа година била би блага и топла.
Ваведење је празник и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
