Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку послије Христа за вријеме цара Максимилијана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповиједао хришћанску вјеру. Цара су обавијестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гдје је мучен, а потом погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се вјерује да је чудотворна снага његових моштију излијечила многобројне болеснике.
Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.
Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Обичаји и вјеровања
У српском народу Митровдан је једна од већих слава.
Постоји веровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу, али и да ово није празник када се примају гости.
Такође, како налажу народна вјеровања, уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће се преко цијеле године ноћивати по туђим кућама.
За Митровдан се вјерује и да предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан, наводно ће зима бити блага, са мало изузетно хладних дана. Ако на Митровдан падне снијег, вјерује се да ће се задржати све до априла.
У Србији постоји и вјеровање да на Митровдан не треба грдити малу дјецу, колико год да су погријешила или безобразна, јер ће наводно онда цијеле године бити несташна.
За Митровдан се везује и легенда да су се тада хајдуци негдје презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану сљедеће године.
Тако је и остао обичај да се данас запева: “Ђурђев данак хајдучки састанак, Митровданак, хајдучки растанак”.
