У крагујевачким Шумарицама, крај споменика „Пето три” данас је одржана традиционална антиратна манифестација Велики школски час, у знак сјећања на стријељање ђака, професора и грађана Крагујевца у Другом свјетском рату.
Манифестацијом Велики школски час, Крагујевац и Србија ове године свијету шаљу поруку да се никада и нигдје не понови такав злочин из Другог свјетског рата, када су њемачке окупационе снаге у том граду и његовој околини стријељале хиљаде недужних мушкараца, жене и дјеце, међу којима су били и ђаци и професори Гимназије.
На Великом школском часу, београдски и крагујевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од дијелова из више од 30 поема и драма које су написали домаћи и страни аутори у знак сјећања на стријељање у Крагујевцу у Другом свјетском рату.
Крвава бајка
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
Десанка Максимовић
