Ратови, економска криза и сиромаштво само су неки од сегмената чији утицај има негативне посљедице по ментално здравље. Толико често спомињано, сигурно некад и погрешно протумачено – знамо ли шта је заправо ментално здравље?
У свијету се сваког 10. октобра обиљежава Свјетски дан менталног здравља. Кроз различите кампање, окупљања, разговоре и презентације, циљ обиљежавања Свјетског дана менталног здравља јесте подизање свјести о његовој важности.
Иако често, а да тога нисмо ни свјесни, занемарујемо ментално здравље. Примат нам је на физичком здрављу, а заборављамо оно најважније – у здравом тијелу здрав дух.
Са одређеном поруком, посљедњих година је у фокусу глобално ментално здравље. Ове године, кључна порука обиљежавања Свјетског дана менталног здравља је „Бринути о менталном здрављу на глобалном нивоу“.
Ментално здравље је подједнако важно као и физичко
Након пандемије коронавируса, те многих криза које су условиле присилне миграције, самим тим је све то проузроковало кризу по ментално здравље и добробит човјека.
„Ментално здравље је једнако важно као и физичко, нема здравља без менталног. Ми човјека морамо посматрати као цјеловиту личност која је јединоство свих његових карактеристика. Једино уколико имамо склад свих његових стања, онда можемо говорити о менталном здрављу“, истиче на почетку разговора психолог Шети.
Оно на шта он посебно скреће пажњу јесте чињеница да ментално здравље није само одсуство поремећаја или обољења, већ је оно „могућност постизања свих човјекових капацитета“.
„Ментално здравље није само одсуство болести. Напротив, прича о менталном здрављу јесте да је то пуно остварење једног човјека. Потпуно ментално здравље је тешко достићи, али то је стање у којем човјек може да постигне све своје капацитете. Одсуство менталног поремећаја не значи да ми требамо престати причати о менталном здрављу“, истиче Шетић.
На све то, једно друштво, како нам прича психолог Шетић, неће доживјети свој развој уколико се суочава са кризама које утјечу на ментално здравље.
Савремени начин живота је највећи кривац за то. Он ствара и човјека доводи у стање угрожености које не мора бити реално, а угроженост нас води ка дисфункционалности.
„Ми морамо имати свијест о важности менталног здравља. Зато се и воде кампање. Јер некако је код нас још увијек појам менталног здравља апстрактан. Свако ће на свој начин тумачити како приступити менталном здрављу, али требамо тежити ствари које доприносе нашој добробити – финансијској, борба против сиромаштва рецимо“, говори Шетић и каже да се брига о менталном здрављу разликује од појединца до појединца.
Оно што је веома важно нагласити, и што ће се усагласити када се ради о било којој индивидуи, јесте да је прича о менталном здрављу већ рад на себи, дакле – наша свјесност постојања менталног здравља.
„Ментално здравље не мора и не значи само одсуство болести, поремећаја, обољења. Брига о себи, у ма којем погледу, је и брига о менталном здрављу“, нагласио је психолог Шетић.
Након пандемије коронавируса забиљежен је пораст присутности анксиозности, поготово код дјеце и младих.
