Свети Киријак рођен је у Коринту крајем четвртог вијека и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.
Читајући Свето писмо веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, гдје је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.
Преподобног Киријака су монаси поштовали као исцјелитеља и утјешитеља болесних и невољних. Поживио је 109 година и упокојио се 557. године у пустињи, гдје је провео старост и посљедње године живота.
Према народном вјероватну, послије Михољдана наступа права јесен, а ако се топли дани наставе, тај период зове се „михољско љето“.
„Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Киријаче. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење“.
