Режим Слободана Милошевића срушен је на данашњи дан 2000. године.
Након више од двије деценије као да су се изјеле све нити о које се петооктобарски дух једва држао посљедњих година.
Да ли је 5. октобар заиста заборављен, потиснут или привремено скрајнут? Свако ће имати одговор на то и још многа питања у вези са овим даном, али у историји ће ипак остати забиљежен заувијек.
Демонстрације су избиле након што је Милошевић одбио да призна резултате избора за предсједника СР Југославије, 24. септембра 2000.
Он је на тим изборима изгубио од кандидата ДОС-а Војислава Коштунице, који је освојио 50,24 одсто гласова бирача, док је Милошевић добио 37,15 одсто.
Послије вишедневних протеста и штрајкова широм Србије, централне демонстрације одржане су 5. октобра 2000. у Београду, гђе се на позив Демократске опозиције Србије, предвођене Зораном Ђинђићем, окупило више стотина хиљада људи.
Демонстрације у Београду 5. октобра биле су кулминација вишедневних протеста и штрајкова, организованих због одлуке Савезне изборне комисије према којој је требало да се одржи други круг избора за предсједника СРЈ.
Градови у унутрашњости Србије данима су били паралисани штрајковима.
Један од најжешћих удараца режиму задали су радници Рударског басена “Колубара” који су истрајали у штрајку упркос свакодневним претњама режима. Демонстранти су 5. октобра у Београд, на плато испред Савезне скупштине, стигли у колонама аутомобила, аутобуса и камиона дугачким десетине километара из читаве Србије, пробијајући булдожерима полицијске блокаде на путевима.
Већ у преподневним сатима полиција је употријебила сузавац како би спријечила демонстранте да уђу у зграду парламента, али безуспјешно.
Око 15 часова демонстранти на платоу испред Савезне скупштине, предвођени лидером Нове Србије Велимиром Илићем (у тренерци), ушли су у зграду савезног парламента. Зграда је убрзо демолирана и запаљена, као и оближња зграда РТС-а у Таковској улици.
Из зграде државне телевизије, која је деведесетих звана и “ТВ бастиља”, излазили су новинари који су тада уређивали њен програм, док је директор телевизије Драгољуб Милановић пребијен у оближњем Ташмајданском парку. Један од јунака протеста био је и Љубисав Ђокић, познатији као Багериста Џо, који је својим багером предводио напад демонстраната на зграду РТС-а. Багер је током демонстрација погођен са више метака.
Полиција је убрзо престала да пружа отпор и придружила се демонстрантима.
У вечерњим сатима 5. октобра 2000. грађанима се са терасе Скупштине Београда обратио нови предсједник СРЈ Војислав Коштуница, а наредног дана, 6. октобра Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.
У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња преминуо је од посљедица срчаног удара. Повријеђено је 65 људи.
Спомен-обиљежје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од мјеста гђе је погинула.
