Prilikom svog boravka u Optini manastiru Nikolaj Vasiljevič Gogolj je ispričao svom duhovniku ocu Amvrosiju o čudu svetog Spiridona koje se desilo pred njegovim očima.
Desilo se to za vreme njegovog poklonjenja moštima svetog ugodnika Božjeg Sv Spiridona Trimifuntskog čije se mošti nalaze na Krfu.
Sveti Spiridon je bio prijatelj svetog Nikolaja čudotvorca Mirlikijskog .U svoje vreme oba svetitelja odbranila su čistotu vere Pravoslavne u borbi sa jeresi sveštenika Arija na Prvom Vaseljenskom Saboru 325.godine.Mošti svetog Spiridona poseduju jedinstvena svojstva: ne samo da su netruležna tokom vekova,već su očuvale gipkost i mekoću svojstvenu običnom,živom ljudskom telu.
Toga dana kada je Gogolj došao na poklonjenje svetitelju koji se slavi 25.decembra po novom kalendaru sa velikom toržestvenošću mošti su se obnosile oko grada.Među njima se nalazio neki engleski putnik odrastao na skepsi i racionalizmu protestantske kulture.On je dozvolio sebi da primeti ,da su sigurno na leđima ugodnika napravljeni prorezi i telo pažljivo balsmovano.Zatim se sasvim približio moštima.Kakvo je bilo njegovo izbezumljenje koje se graniči sa užasom,kada su se mošti svetitelja tj.svetitelj pred očima svih …lagano pridigao iz kivota i okrenuo svoja leđa upravo tom „idejnom“nasledniku apostola Tome ,nazvanog „neverujući“:HAJDE PRIJATELJU,POTRAŽI SVOJE PROREZE!“
Kakva je dalja sudbina tog poštovanog Britanca ,na žalost nije poznato.Gogolja je to čudo pak potreslo do dna duše .
Kivot sa moštima svetitelja sav je okićen darovima onih kojima je svetitelj pomagao.Mesto gde se relikvija nalazi je zaključano i čuvar ga otvara samo za pravoslavne poklonike , dok je katolicima dozvoljeno samo da celivaju kivot.
Pisac opisuje izgled svetitelja-svetoga Spiridona –„Gospode za mene je to bio najveći potres u životu.Kroz staklo sam veoma dobro uspeo da razaznam lice svetitelja.Njegove crte sasvim prepoznatljive,odlično očuvana kosa i belosnežni zubi.Koža malo naborana i potamnela ,ali je sačuvala formu. TELO SVETOG SPIRIDONA IMA STALNU TEMPERATURU 36,6 stepeni.Njemu rastu nokti i kosa.I što je najčudnije-odeća koja mu je obučena menja se svakih pola godine,zato što se haba kao da ne leži u kivotu već hoda.Čuvar kivota je pričao da se dešava da ključ ne može da otvori bravu kivota.I tada sveštenici znaju-svetitelj jednostavno nije u kivotu,on hoda po ostrvu.
