Приватизација у Украјини била је планирана још прошле године, али је одлука владе да она почне 1. септембра, шест месеци после почетка рата, ипак неочекивана. Премијер Денис Шмигал у четвртак је током разговора с челницима региона најавио да је председник Володимир Зеленски поставио спровођење тог задатка као приоритет, а да су влада и Рада одобрили неопходан законодавни оквир.
У складу с тим одлукама, челници региона су добили задатак да на терену припреме све што је потребно за „мале приватизације” у селима и градовима, где људи познају објекте који годинама стоје или се неефикасно користе. Сада ће бити омогућена куповина ових простора по фер ценама и захваљујући грант програмима који ће мотивисати предузећа и људе да отворе радна места. Украјински медији пишу да ће на продају грађанима бити у првом реду понуђене напуштене и неискоришћене радионице, хале и слични објекти.
Силоси су до сада углавном били стационирани на истоку и у централној Украјини, а сада власници складишта у близини непријатељских дејстава покушавају да их пребаце на запад и даље у иностранство. Оно што је било складишта на западу Украјине већ је попуњено, отуда и мотив за брзу реакцију владе.
Шмигал је указао да се приватизација односи нарочито на област пољопривреде, а процедура ће бити скраћена са 100 на 25 дана. Захтеви ће моћи да се подносе електронским путем. Према речима премијера, почетком септембра, према распореду, биће расписане лицитације за силосе за складиштење жита, а на тендерима ће моћи да учествују и оператери, с обзиром на актуелни недостатак капацитета. Украјина је до краја маја изгубила скоро 13 милиона тона капацитета за складиштење жита: део је уништен у ратним дејствима, а део је остао на територији коју сада држе донбаске и руске снаге.
У Украјини нема забране приватизације у време рата, али је након руског напада на Украјину приватизација блокирана јер нису радили регистри и нотари, а Антимонополски комитет није издавао дозволе. Крајем јула Врховна рада је усвојила закон који деблокира приватизацију и ажурира њене процедуре. Овај предлог закона смањује процедуру и поједностављује припрему објеката за приватизацију (без ревизије, пописа, процене вредности имовине) и убрзава лицитацију. Владини службеници кажу да ће поступци продаје државне имовине сада постати бржи, транспарентнији и, сходно томе, погоднији за пословање. Захваљујући ажурираним законским нормама, пољопривредници ће моћи да купују и модернизују нефункционалне државне погоне за чување и прераду жита, чиме ће се делимично решити питања складиштења и прераде житарица.
Међутим, бивши председник Врховне раде Дмитриј Разумков критиковао је усвојени закон тврдећи да је скупштина отворила „Пандорину кутију” гласајући за приватизацију са 233 гласа „за”. На свом фејсбук профилу он је написао да ратно стање у којем се вредност гривне мења из сата у сат никако није погодно време за распродају државне имовине. Бивши посланик Слуге народа, а сада самостални посланик у скупштини, навео је да је овим законом предвиђено да се у случају прве неуспешне аукције почетна цена умањује за 50 одсто и да се објекат може откупити и ако је поднета само једна пријава за учешће на аукцији. А то је, наводи Разумков, директан пут ка стварању монопола. Због тога је он гласао против овог закона и тврди да потпуне информације о купцу неће бити доступне јавности.
Значајне промене су направљене и у поступцима велике приватизације – то се тиче продаје објеката чија је књиговодствена вредност већа од 250 милиона украјинских гривни. Све такве аукције су пренете на сајт „Транспарентно. Продаја” – систем онлајн аукција за продају и закуп имовине.
