1/3 (1 од 3 објаве)
Срђан Кнежевћ био је легендарни командант одреда „Белих Вукова“, и човјек који је много задужио своју Републику Српску са својим саборцима.
После рата он је постављен на дужност замјеника начелника Центра јавне безбједности Српско Сарајево. Покушао је као и у рату, да на частан начин брани вриједности за које се у рату борио против видљивог непријатеља. Овога пута ситуација је била гора. Срђан се борио за Републику Српску против „представника“ Републике Српске који су наочиглед свих грађана бахато пљачкали у рату одбрањено и створено. Пред лицем Паљана и грађана тадашњег Српског Сарајева, ницало је ткз. паљанско „Дедиње“, возала се бијесна аута, куповали се станови по Србији и Црној Гори, приватизовала се предузећа за 1КМ, уништавало све пред собом као да је вихор рата.
Срђан није могао да гледа ову неправду коју сада трпи његов народ од стране својих педставника. То је вјероватно било и у рату, али Срђан је тада био на фронту, није био полицајац и није могао да види као ни огромна већина народа шта се то дешава иза његових леђа. Сада му је било све јасно!
Сам против система! Сам против клана који је маскиран у владаре, покушао је да им стане ногом за врат како то он зна. Али, овога пута непријатељ је био подмуклији, невидљивији и гори.
Срђан је почео да хапси начелнике општина, директоре, али како их он увече ухапси, тако их судије ујутру пуштају. Неправда га је болила, а он је мислио да ће истрајати у борби као увијек до сада.
Овога пута, није успио! Није могао! Остао је сам, херој каквог Романија није дуго имала. Кукавице из сјенке су наручиле његово убиство, а двојица ( вјероватно припадника истог тог МУП-а Српске, како се тада причало) извршла ликвидацију другог полицајца у регији. Испред своје зграде, на очи супруге и дјеце, 07.Августа 1998.године, убијен је Срђан Кнежевић.
Акцију у проналажењу убица преузео је тада начелник ЦЈБ Бијељина, легендарни Љубиша Савић Маузер. О детаљима акције наставићемо сутра… (1/3)
