То је уједно била и прва савезничка побједа у Првом свјетском рату.

У оквиру прве Аустроугарске офанзиве, главне операције одвијале су се у сливу ријеке Јадар, а потом на планини Цер и ријеци Дрини, гдје је српска војска остварила прву велику победу.

Српске снаге су се бориле под командом генерала Степе Степановића.

Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула 1914. године. Топовски хици са брода “Бодрог” испаљени су ноћу на Београд, а војне операције Аустроугарске настављене су десантом аустроугарске војске преко Дрине.

Знајући да Аустроугарска припрема велику љетњу офанзиву на Србију, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна дејства и контраофанзиву.

Српска војска је била претежно распоређена у унутрашњости државе, неколико десетина километара у позадини. Мањи одреди били су на граници, што је изведено због омогућавања лакшег премјештања јединица на потребна ратишта.

Чувеној Церској бици, претходила су четири дана жестоких борби у Подрињу од 12. до 15. августа.

До првог окршаја на источним падинама планине Цер дошло је у ноћи између 15. и 16. августа, код села Текериша.

У ноћним борбама Срби су приморали аустроугарске снаге на повлачење.

Разбијене аустроугарске снаге почеле су да бјеже преко Дрине у ноћи 19. на 20. август и наставиле цио сутрашњи дан.

Аустроугарски војни командант Поћорек тражио је свог подређеног, генерала Франка, команданта Пете армије, да положаје одржи по сваку цијену, али то није било могуће.

Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије Степа Степановић унапријеђен је у чин војводе.

Та прва побједа савезника у Првом свјетском рату афирмисала је војводу Степу, значајно ојачала морал српске и савезничке војске, те још више подигла углед Србије међу савезницима, непријатељима и остатком свијета.

У Церској бици српске снаге изгубиле су 16.304 војника, подофицира и официра док су аустроугарски губици износили око 23.000 војника, подофицира и официра.