У Босни и Херцеговини возачи по дану морају имати укључена дневна кратка, оборена свјетла и уколико би та законска одредба била укинута, дошло би до мањег загађења околине, али и до уштеде горива, чија цијена је у задње вријеме вртоглаво порасла и просјечно износи 3,6 КМ по литру.
У многим европским градовима овај проблем је законски регулисан, како би дошло до уштеде горива, која, према нашим изворима, може достизати и до шест одсто.
Како је за „Независне“ казао Марио Црнковић, предсједник Удружења „Греен теам“ Нови Град, треба поставити питање када плаћамо цијену повећане безбједности, а када непотребно плаћамо цијену формалности.
„Чињеница је да дневна свјетла у условима смањене видљивости значајно доприносе безбједности у саобраћају, што оправдава њихову употребу, с тим да упаљена свјетла могу повећати потрошњу до два одсто горива, а према неким студијама и до шест одсто, у зависности од типа сијалице“, казао је Црнковић.
Према његовим ријечима, велики проблем ствара и начин одлагања, с обзиром на то да огромна већина сијалица, како из домаћинстава, тако из индустрије, завршава заједно са комуналним отпадом, гђе ће због нашег немара ка животној средини испаштати будуће генерације.
„Тренутно не постоји тенденција да се покрене питање уштеде енергије и горива гашењем сијалица, бар са еколошке стране“, додао је Црнковић.
Како су за „Независне“ објаснила овлаштена лица у сервисима, свјетла, наравно, троше енергију, односно додатно оптерећују генератор.
„Као произвођач енергије у возилу који је директно повезан са мотором и он ствара оптерећење на рад мотора и што је веће оптерећење, расте и потрошња горива“, казали су из сервиса.
Даље наводе да би гашење дневних свјетала створило одређене уштеде те да у Хрватској у току љетног рачунања времена и многим другим европским градовима нису обавезна ова свјетла, осим ако то временски услови не захтијевају.
„Колика би тачна уштеда била у процентима, требало би више истражити, али не би прелазила пет одсто. Чињеница је да возила која имају старт-стоп системе, гђе се мотор гаси на семафору, стварају уштеду између пола литра и једног литра горива на 100 километара у градским условима вожње“, казали су они.
Додају да слиједом неких логичких ствари који се вежу за техничке детаље, не само кориштењем свјетала, већ и употреба клима-уређаја и радија оптерећује рад мотора, а самим тим и потрошња горива расте.
Никола Ћопић, инжењер за безбједност саобраћаја, казао је за „Независне новине“ да се, без обзира на поскупљење горива, саобраћај у Бањалуци не смањује.
„Обим саобраћаја у Бањалуци се не смањује, с обзиром на то да је повећана цијена горива. Постоји податак да је 2013. године било 53.000 регистрованих возила, а данас је тај број већи од 80.000, док се јавни превоз користи 30 одсто“, казао је Ћопић.
Према његовим ријечима, ради смањења трошкова и штедње горива, препорука је да се користи алтернативни превоз.
Извор/ фото / Независне новине/
