Магистар историје Томислав Тамбурић пронашао је на локацији Црквине, на подручју соколачког села Соколовићи, остатке зидине цркве кружног облика – ротонде и нада се да би овај локалитет могао постати предмет стручног истраживања надлежних институције Републике Српске.
Он за Срну објашњава да је ово подручје посјетио минулог викенда на позив мјештана Соколовића да би се утврдило шта све крије узвишење Градина и локација на њему – Црквина.
„Пронашао сам остатке зидина цркве кружног облика, дужине око 20 метара и ширине седам метара, уз јасно уочљив улаз са западне и олтар на источној страни остатка рушевине“, прецизира Тамбурић.
У зидинама цркве налази се осам стећака позиционираних у правцу исток-запад, као и ван тог објекта, што указује да је ријеч о задужбини неког локалног племића.
Старији мјештани Соколовића присјећају се легенде да је од камена ове цркве накнадно подигнута џамија, а дио камена је кориштен за изградњу већих објеката у селу.
Тамбурић је обећао мјештанима да ће покушати да пронађе која је властела у предтурско доба влада подручјем данашњих Соколовића.
Иначе, Тамбурић је запослен у Основној школи „Соколац“, али се у протеклих годину дана бави обиласцима бројних стећака, како би, у дијелу гдје се дотичу историја и археологија, „докучио“ оно што досадашња наука није, иако његова ужа област није познавање Средњег вијека.
Он подсјећа да се у мају ове године, обилазећи шири локалитет Грабенице код соколачког селе Крушевци, у литератури познат по некрополи са око 200 стећака, увјерио да стећака оријентисаних у правцу исток-запад има много више и да су бројни зарасли у растиње или утонули у земљу.
„Међу њима сам пронашао плочу са натписом за који се, према облику знакова, може претпостављати да датира с почетка 15. вијека“, наводи Тамбурић.
Овај натпис био је на старословенској, народној варијанти језика, коју је популарна наука од 19. вијека називала „босанчицом“.
Како је ову занимљиву причу желио довести до краја позвао је у помоћ доктора Горана Комара из Херцег Новог, који ради на обради изворних ћириличних докумената, уз чију помоћ је утврђено да у епитафу пише:
„Овдје лежи Вучосав. Дружи му син Остоја. А писа му Срђ Убовић код Прибача“, навео је Тамбурић.
Он истиче да име Срђ Убовић, колико је познато, нигдје није забиљежено међу дијацима – људима који су писали на стећцима, што такође остаје отворено питање за истраживача.
Тамбурић потсјећа да је недавно обишао и локалитет Миса, уз рјечицу Решетницу у дијелу њеног тока код села Решетница /Газиводе у близини Сокоца/, гдје су видљиви остаци двије просторије, које су, према постојећој литератури, остаци цркве, која је имала и звоник.
„Сва та мјеста су углавном зарасла у растиње и требало би их истражити или бар заштити од даљег пропадања, зашто нам је потребна подршка шире заједнице, прије свега Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа“, поручује Тамбурић.
Према његовим ријечима, на подручју општине Соколац има око 2.000 стећака и више археолошких локалитета који би, уз више добре воље, могли постати занимљиви за туристе и људе од науке.
Приредила: Добрила АБАЗОВИЋ
