РАТНА ситуација у Украјини и даље је хаотична и неизвјесна. Но након очитог напредовања посљедњих седмица, контуре руске побједе у бици за Донбас, или барем Луханску област, помало се назиру.
Украјински бранитељи, потиснути у све мањи дио Луханска и Доњецка, налазе се у све незавиднијој позицији. Осим тешких губитака које трпе, прије свега захваљујући артиљеријској, ракетној и зрачној надмоћи агресора, постројбама које бране Лисичанск, посљедњи већи град под украјинском контролом у Луханској области, све више пријети окружење, заједно са широм околицом града.
Из Северодоњецка су се већ повукли, након што су тједнима тамо одолијевали више него силовитим артиљеријским, зрачним и пјешачким нападима и наносили тешке губитке нападачима. Руска војска, чеченска гарда, плаћеници Њагнера и сепаратистичке снаге самопроглашених Доњецке и Луганске Народне Републике нису их успјели избацити из индустријске зоне око кемијске творнице Азот ни потпуно окружити.
Но кад су Руси заузели важна приградска насеља, срушили посљедњи мост преко ријеке Сјеверни Доњец према сусједном Лисичанску и почели опасно напредовати према овим градовима с југа и југозапада, украјинско заповједништво очито је схватило да је даљња обрана на тој позицији неодржива те издало заповијед за повлачење.
Након повлачења из Северодоњецка – ново повлачење
Украјински војници и страни добровољци који су уз њих бранили Северодоњецк извукли су се прошлог тједна из полуокружења чамцима преко ријеке под окриљем ноћи. Масовна предаја какву смо гледали прије нешто више од мјесец дана у тада опкољеној челичани Азовстал у Мариупољу није се поновила, иако ју је руска страна засигурно прижељкивала.
Из дана у дан, међутим, постаје све изгледнија да је даљња обрана Лисичанска исто тако неодржива. Руске снаге су посљедњих тједан дана оствариле драматичан продор на правцу према Лисичанску с југа, из правца Попасне.
У неколико дана освојили су низ градића и села, попут Тошкивке, Устинивке, Хирске и Золоте, одакле су се Украјинци морали наврат-нанос повући да не заврше окружени. Руси тврде да су ипак тамо окружили двије тисуће украјинских војника, но за то још увијек нема потврде и изгледно је да се ради о њиховој уобичајеној пропаганди. На снимци заробљених украјинских војника коју је објавила руска новинска агенција РИА види се неколико десетака, а не стотина или тисућа војника.
— Фреедом Трутх Хонор 🇺🇳 (@ФреедомХонор666) Јуне 24, 2022
Према неким извјештајима, повлачење из града већ је у тијеку, с непријатељским снагама које су освојиле оближње мјесто Вовчојаривка и досегле рафинерију на рубу града, а наводно и стратешку аутоцесту Бахмут-Лисичанск. Амерички невладини Институт за ратне студије (ИСЊ) у посљедњем дневном извјештају пише да о повлачењу од уторка јављају руски сепаратистички дужносници те проруски војни блогери, но да то засад није могуће неовисно потврдити.
По свему судећи, ради се о операцији повлачења уз борбу, што значи да мањи преостали дио снага пружа отпор и покрива одступницу главнини снага док се повлаче – баш као што су радили при повлачењу из Золоте и Хирске. Претпоставља се да ће се повући до Северска, а можда и све до Словјанска и Краматорска на југозападу, и тамо покушати успоставити нову, одрживију линију обране.
Већина снага већ се повукла из Лисичанска?
Војни блогер који на Тњиттеру покрива рат у Украјини под псеудонимом Њар Монитор данас је објавио да је повлачење из града почело још прошлог тједна, да се главнина снага повукла те да је остатак снага за то вријеме држао одступницу у споменутој рафинерији. Ни то, наравно, засад није могуће неовисно провјерити.
Н
— ЊарМонитор🇺🇦 (@ЊарМонитор3) Јуне 29, 2022
И док руске снаге очито желе заузети све ове градове, украјинска војска вјеројатно има за циљ наставити их исцрпљивати док читава офензива не кулминира – односно, лаичким рјечником, док нападачи не буду присиљени стати јер више немају довољно борбено способних постројби за даљње офензивно ђеловање.
„Цијела руска хорда јуриша на Лисичанск“, описао је гувернер Луханска Серхиј Хајдај актуалну битку за овај град.
„Неколико дана након ‘повлачења на пуно боље обрамбене положаје око Лисичанска’ украјинска војска је на рубу губитка цијеле покрајине Луханск од Русије“, заједљиво је пак примијетио новинар Билда Јулиан Роепцке на Тњиттеру, контрирајући оптимистичним тумачењима проукрајинских коментатора.
— Јулиан Рöпцке🇺🇦 (@ЈулианРоепцке) Јуне 29, 2022
Зашто Руси мијењају заповједнике ако побјеђују?
С друге стране, службене снимке недавног посјета руског министра Сергеја Шојгуа окупираном територију Украјине сугерирају да је Кремљ провео нову, тко зна коју по реду смјену и преслагивање војног заповједништва „специјалне војне операције“ у Украјини.
Уз Шојгуа је у посјету био генерал Генадиј Жидко, из чега војни експерти попут Роба Лееја с Одсјека за ратне студије Кинг’с Цоллегеа у Лондону закључују да је он сад главни заповједник снага у Украјини, односно да је замијенио генерала Александра Дворникова на тој позицији. Дворников, занимљиво, већ тједнима није виђен у јавности, баш као ни генерал Валериј Герасимов, начелник главног стожера руских оружаних снага.
Дуринг Схоигу’с висит тодаy, хе сат неџт то Депутy Дефенсе Министер Геннадy Зхидко. Тхис сеемс то цонфирм тхат хе ис тхе цоммандер. Зхидко реплацед Андреy Картаполов (ноњ а Дума МП) ас хеад оф тхе МоД’с Маин Милитарy-Политицал Дирецторате ин тхе фалл. 2/хттпс://т.цо/1јвТрнД6y5 пиц.тњиттер.цом/Е16јXдф4XВ
— Роб Лее (@РАЛее85) Јуне 26, 2022
И ИСЊ је у својим недавним извјештајима истакнуо смјену руских заповједника средишње и јужне скупине на украјинском ратишту коју је потврдила и Москва.
„Такве драстичне ротације унутар руске војске, ако су истините, нису акције које подузимају силе на рубу великог успјеха, већ указују на континуирану дисфункционалност Кремља у вођењу рата“, закључио је ИСЊ. Војни аналитичар Павел Лузин оцијенио је за независни руски лист Мосцоњ Тимес да руско заповједништво „експериментира због проблема (на бојном пољу) и покушава не изгубити овај рат“.
Идућа обрамбена линија: Бахмут-Сиверск
Мицхаел Кофман, експерт за руску војску из америчког Центра за морнаричку анализу (ЦНА), објавио је на Тњиттеру своју анализу ситуације према којој обје стране и даље остварују одређен напредак на различитим фронтама (Украјинци првенствено на југу земље, док су на сјеверу, код Харкива, запели), али не успијевају остварити велику побједу.
Ако Руси освоје Лисичанск и наставе на запад, наићи ће на идућу обрамбену линију између Бахмута и Сиверска на сјеверу Доњецке области. Иако се већ дуго покушавају пробити и са сјевера, од окупираног Изјума према Словјанску, ту су далеко мање успјешни.
Кофман примјећује да руске снаге због великих губитака напросто нису у стању окружити украјинске постројбе у читавом Донбасу (што укључује Краматорск и Словјанск), што су вјеројатно планирали. Умјесто тога, преостаје им сравњивати градове и села са земљом и потискивати преостале бранитеље из рушевина. Тренутна офензива вјеројатно ће се наставити до српња или коловоза, прогнозира овај аналитичар.
Овер тхе паст монтх Руссиан форцес стругглед то бреак оут оф Попасна, бут хаве ноњ такен Северодонетск, анд тхеир адванце ат Тосхкивка плацес тхем оутсиде Лyсyцханск. Тхе Руссиан милитарy ноњ тхреатенс то север тхе Северодонетск/Лyсyцханск поцкет. 2/ пиц.тњиттер.цом/ЕихнyYО75б
— Мицхаел Кофман (@КофманМицхаел) Јуне 28, 2022
Димитриј Алперович, руско-амерички стручњак за цyбер-сигурност који је точно предвидио руску инвазију, сматра да битка за Донбас неће имати превише утјецаја на исход рата. Јер, након што је Путину пропао његов оригинални план да освоји Кијев и свргне украјинске власти на челу с Володимиром Зеленским у првих пар дана рата, најбоља шанса за побједу му је била и остала за преговарачким столом.
Путин чека зиму да натјера Зеленског и Запад да прихвате његове увјете
Но Путин засигурно разумије да Зеленскиј и даље није заинтересиран за компромис с Русијом – другим ријечима, за пристанак на окупацију знатног дијела украјинског територија – те да стога мора ојачати своју позицију прије обнове преговора. А најбоља шанса за то му је да продуљи рат до зиме или дуље, пише Алперович у анализи на Тњиттеру.
>> Путинова стратегија за Украјину је натјерати Запад да попусти. Хоће ли?
На зиму ће, наиме, негативне посљедице руске поморске блокаде украјинског извоза житарица преко Црног мора и ограничења руске опскрбе Еуропе плином досегнути врхунац. Да Путинов режим итекако рачуна на глад диљем свијета као средство уцјене, иако увјерава свијет да су Украјина и Запад уствари криви за кризу, дала је до знања и његова водећа пропагандистица, главна уредница РТ-а Маргарита Симоњан.
„Глад ће сада почети и они ће укинути санкције и бити пријатељи с нама јер ће схватити да је немогуће не бити пријатељ с нама“, изјавила је Симоњан самозадовољно на економском форуму у Санкт-Петерсбургу прошлог тједна.
„Тхе фамине њилл старт ноњ анд тхеy њилл лифт тхе санцтионс анд бе фриендс њитх ус, бецаусе тхеy њилл реализе тхат ит’с импоссибле нот то бе фриендс њитх ус,“ – саид Кремлин пропагандист Маргарита Симонyан дуринг тхе Петерсбург Ецономиц Форум. #СтопРуссиа пиц.тњиттер.цом/48ф1дХнфаЦ
— УкраинеЊорлд (@украине_њорлд) Јуне 20, 2022
„Руси се кладе да ће се спремност Запада да троши десетке милијарди долара на помоћ Украјини смањити како се економска ситуација буде погоршавала. А без западне финанцијске и војне потпоре положај Украјине постат ће неодржив“, објашњава Алперович, напомињући да, унаточ рецесији у коју Русија улази због санкција, Кремљ и даље плива у новцу због високих цијена нафте и плина.
На том трагу је, вјеројатно, и Зеленскиј био кад је, јављајући се видеовезом на састанак скупине развијених земаља Г7 овај тједан, поручио да жели да рат заврши прије зиме. Путин, спекулира Алперович, вјерује да ће од Кијева извући знатне уступке ако до зиме задржи највећи дио украјинских покрајина Херсон, Запорижја и Донбас. А евентуално примирје само ће учврстити ту окупацију. Ипак, то увелике овиси о наставку вањске помоћи Украјини.
>> Русија добива битке и губи рат
И’ве беен хеситант то њрите а 🧵он тхе цуррент тацтицал ситуатион & њхат мигхт хаппен неџт. Бут @ДАлперовитцх’с виењ оф потентиал оутцомес (РТ белоњ) цаусе ме то њеигх ин.
Хис виењ ис плаусибле, бут И дон’т белиеве ит аццурателy портраyс тхе цуррент ситуатион. 1/ хттпс://т.цо/ГЗнYАНЗњј0
— Марк Хертлинг (@МаркХертлинг) Јуне 21, 2022
Умировљени амерички генерал-пуковник, бивши заповједник америчке војске у Еуропи и војни аналитичар Марк Хертлинг изразио је у властитој анализи на Тњиттеру неслагање с Алперовичем, прогнозирајући да би Русија могла лоше проћи.
Руси, каже он, слиједе своју стандардну тактику у Донбасу: масивна артиљеријска баражна ватра, покушаји извиђања силом (енг. рецон ин форце) којим се траже слабе точке у непријатељској обрани, гађање цивила и фокус на логистику и регенерацију снага. Ипак, и даље је примјетан изостанак заједничких акција комбинираних снага, оцјењује Хертлинг.
Руска артиљерија је и даље критичан фактор за њихове војне успјехе, њихове линије опскрбе су смањене, али и даље неучинковите, губици опреме су им и даље страховити, а морал им се урушава.
„Можемо освојити десет Северодоњецка и свеједно изгубити рат“
Сад террорист #Гиркин-#Стрелков њитх анотхер апоцалyптиц мессаге:
„Но амоунт оф тацтицал вицториес њин њарс. Ње цан таке анотхер тен #Северодонетск анд стилл нот њин тхе њар.“
Глорy то #Украине 🇺🇦✊🏻 пиц.тњиттер.цом/8XџгсниЦЦТ
— Цанадиан Украиниан Волунтеер 🇺🇦🇨🇦✊🏻 (@ЦанадианУкраин1) Јуне 23, 2022
На украјинској страни заповједништво је показало способност прилагодбе, снаге добивају све више опреме са Запада, опскрбне линије су истегнуте, али и даље оперативне, морал је и даље висок, унаточ исцрпљености, као и подршка грађана и савезника, сумира Хертлинг, предвиђајући да ће се руске снаге наставити исцрпљивати, док ће украјински војни ресурси наставити расти.
Иако се многи неће сложити с овом процјеном, занимљиво је тко има врло сличан поглед – бивши агент руског ФСБ-а Игор Гиркин. Он је у недавној анализи упозорио своју страну да „може освојити десет Северодоњецка и свеједно изгубити рат“ јер се рат не добива само тактичким побједама. Да није био заповједник руских сепаратиста у Донбасу, због оваквих би га изјава вјеројатно прозвали украјинским пропагандистом.
