Иако је 3.јула отпочела најбрилијантнија операција Војске Републике Српске „Лукавац 93“, која не само да је завршила потпуном побједом српске војске, него довела скоро и до побједе у рату.
Саму операцију су зауставили преговори у Женеви, које је Алија Изетбеговић напустио јер је наша војска већ заузела Игман и Бјелашницу и тиме потпуно опколила Сарајево. Био је план да се пусти коридор према Зеници преко Иван Седла, како би муслимани из Сарајева могли да изађу. Огромна већина је већ била спремна да крене. ВРС је у тој операцији ослободила Рогој, Добро Поље, Гребак, Јабуку, Иловице, Трново, Трескавицу, Игман, Бјелашницу и околна села.
Данас, 29.годинa после овe славне побједе, Срби као да се стиде исте. Стиде се побједе! Ми не славимо побједе!? ЗАШТО? Нема организованих историјиских часова за дјецу и посјете мјеста од стране ратних ветерана. ЗАШТО?
Не знамо одговор ЗАШТО! Али да фрустрација буде већа, баш поражена страна, ово слави као побједу. Они сваке године обиљежавају као “ Дане одбране Сарајева и БиХ“ на Игману. Парадоксално звучи, чак и за све муслимане који знају истину, а у огромној су већини.
И опет ће ове године Срби ћутати о побједи, а поражени ће слави „побједу“, уз мноштво порука, како су спремни бранити нешто што нико не напада, уз марширање униформисаних младића, са ратним и вјерским покличима!
Редакција
