Istoričar Arnold Tojnbi (Arnold Toynbee) primetio je: Od dvadeset i četiri značajne civilizacije devetnaest ih je nestalo ne zbog osvajanja spolja već zbog moralne truleži iznutra.
Britanski etnolog i antropolog sa Oksford i Kembridž univerziteta Džozef Danijel Anvin (1985-1935) (J.D.Unwin) sproveo je obimnu studiju šest velikih civilizacija i osamdeset manjih društava u periodu od pet hiljada godina. Očekivao je da će njegovo istraživanje potvrditi Frojdovu teoriju da su civilizacije u suštini neurotične i da uništavaju sebe preteranim uzdržavanjem od seksa. Ali na Anvinovo iznenađenje istraživanje je dovelo do suprotnih zaključaka.
U njegovom iscrpnom proučavanju seksualnog ponašanja i uticaja kojeg ono ima na društvo, Anvin je primetio da monogamne kulture napreduju dok kulture nevoljne da seks svedu u okvire monogamnog braka ostaju primitivne ili ukoliko su jednom bile uspešne, propadaju.
DŽ.D.Anvin – Glavna Dela: Sex and Culture, 1934 Sexual Regulations and Cultural Behavior, 1935 Hopusia: Or the Sexual and Economic Foundations of a New Society, 1940
U svom govoru „Seksualni običaji i ponašanje društva“ pred Medicinskom sekcijom Britanskog psihološkog društva Anvin je rekao:
„Hiljadama milja i godina udaljeni događaji, događaji koji između kojih ne postoji nikakva veza. U zapisima o ljudskoj istoriji ne postoji slučaj apsolutno monogamnog društva koje je nije uspelo da iskaže veliku kulturnu energiju. Ne znam za slučaj da je veliku energiju pokazalo društvo koje nije apsolutno monogamno“.
„U celokupnoj ljudskoj istoriji ne postoji slučaj da je grupa postala civilizovana a da nije bila apsolutno monogamna, niti postoji primer grupe koja je sačuvala kulturu nakon što je usvojila manje striktne norme i običaje“ (Unwin, J. D. (1927) „Monogamy as a Condition of Social Energy“, The Hibbert Journal, Vol. XXV. p 662)
Oldous Haksli kaže: „Anvinov zaključak, kojeg je zasnovao na neverovatnom blagu pažljivo ispitanih dokaza može biti sumiran na sledeći način.
Sva ljudska društva nalaze se u jednom od šest kulturnih stanja: zoičko, manističko, deističko, racionalističko, ekspanzivno i produktivno.
Od ovih društava zoističko pokazuje najmanju količinu mentalne i društvene energije a produktivno najviše. Istraživanje pokazuje da su društva koja iskazuju najnižu količinu energije, upravo ona u kojima uzdržanje pre braka nije nametano i gde su prilike za seksualnu razuzdanost u toku i posle braka najveće. Kulturno stanje društva raste u egzaktnoj proporciji sa nametnutim ograničenjima u pogledu predbračnih i bračnih (neverstva, vanbračni odnosi) seksualnih prilika i zadovoljstava.“
(Huxley, Aldous (1946). „Ethics“ In: Ends and Means. London: Chatto & Windus, ppp. 331-12)
Dr DŽ. D. Anvin je otkrio: „Apsolutna monogamija“ stvara „društvenu energiju“.
Društva sa najvišim nivoom „društvene energije“ napreduju u svim značajnim kategorijama stvaralačkog rasta. Ovo je izraženo u svim oblastima: ekonomija, pravda i pravo, nauka, obrazovanje, umetnost itd.
Kada se stanje „apsolutne monogamije“ kompromituje porastom predbračnog i bračnog neuzdržanja (neverstva) takva društva propadaju u periodu od tri generacije.
Ono što je iznenađujuće i istovremeno zabrinjavajuće, Anvin kaže: „…ne znam za izuzetaka od ovog pravila“.
Dr Pitirim A. Sorokin – osnivač Odeljenja za sociologiju na Harvard Univerzitetu – 55. Predsednik Američkog Sociološkog Udruženja.
Nakon Anvinove knjige „Seks i Kultura“, Sorokin tvrdi da društva cvetaju i bivaju kreativna onda kada seksualne norme i običaji favorizuju ekskluzivnost, monogamiju, vernost, odgovornost i porodičnu stabilnost. Nasuprot tome kada običaji i norme podržavaju seksualne slobode, seksualno eksperimentisanje, sepijsku monogamiju, lak razvod i kratke i promenljive porodične odnose (posebno sa decom) tada društva postaju nestabilna i otuđena a zatim propadaju.
The American Sex Revolution (Boston:Porter Sargent Publishers, 1956)
Pitirim Sorokin pisao je o revoluciji u sopstvenoj zemlji:
„Tokom prve faze Revolucije njene vođe pokušavale su da unište brak i porodicu. Slobodna ljubav bila je slavljena u skladu sa zvaničnom teorijom o „čaši vode“. Ukoliko je osoba žedna, glasila je partijska direktiva, nebitno je kakvu će čašu upotrebiti da zadovolji žeđ, isto važi i za seksualnu glad. Pravna distinkcija između braka i neformalnog odnosa je ukinuta. Komunistički zakon odobravao je ugovore između muškaraca i žena zarad zadovoljenja njihovih želja i nagona. Ugovor je mogao biti na neograničen ili ograničen period, godinu, mesec, nedelju ili jednu noć. Ljudi su mogli da stupaju u brak i razvode se kad god su hteli. Jedan partner je mogao da se razvede bez da o tome obavesti drugog.
Nije bilo potrebe ni da se brak registruje. Bigamija i poligamija su bile dozvoljene, predbračni odnosi i neverstva bili su poželjni i normalni.
Za nekoliko godina, horde divlje, napuštene dece preplavile su SSSR. Milioni života bili su uništeni, posebno su bile pogođene mlade devojke.
Stopa razvoda i abortusa se vinula u nebesa. Došlo je do porasta mržnje i sukoba među partnerima kao i do porasta psihoneuroza.
Rezultati su bili takvi da je vlada morala da preokrene svoju politiku. Propaganda zasnovana na teoriji „čaša vode“ proglašena je za kontra-revolucionarnu i njeno mesto zauzela je zvanična glorifikacija predbračnog uzdržanja i uzvišenosti braka.
Uzevši u obzir da se ceo proces odigrao u toku jednog režima očigledan je značaj ovog eksperimenta na razumevanje društvenih posledica neograničene seksualne slobode.“
Pitirim Sorokin je kroz analizu kultura u periodu od nekoliko hiljada godina ustanovio da svakoj političkoj revoluciji koja dovodi do društvenog kolapsa prethodi seksualna revolucija u kojoj su brak i porodica obezvređeni.
Godine 1947. sociolog sa Harvarda dr Karl Cimerman (Carle Zimmerman) napisao je knjigu „Porodica i Civilizacija“. On je proučavao propast nekoliko civilizacija i imperija, otkrio je osam obrazaca ponašanja koji dovode do propasti civilizacije:
- Slom braka i porast razvoda
- Gubitak tradicionalnog značenja bračnih obreda i ceremonija
- Uspon feminizma
- Povećanje javnog nepoštovanja roditelja i autoriteta uopšte
- Povećanje maloletničke delinkvencije, promiskuiteta i buntovništva
- Odbijanje ljudi u tradicionalnim brakovima da prihvate porodične obaveze i odgovornosti
-
- Rastuća želja za prihvatanjem neverstva
- Povećano interesovanje za i širenje seksualnih perverzija i seksualnih zločina
Dr Cimerman je uočio jedanaest „simptoma konačne propasti“ posmatrajući pad Grčke i Rimske civilizacije. Pogledajte koliko sličnosti ima sa našim društvom:
- Sporazumni razvodi
- Pad fertiliteta, nepoštovanje roditeljstva i roditelja
- Besmisleni bračni obredi i ceremonije
- Izrugivanje i klevetanje narodnih heroja prošlosti
- Prihvatanje alternativnih formi braka
- Široko rasprostranjen narcizam, feminizam i hedonizam
- Promovisanje antiporodičnog osećanja
- Prihvatanje neverstva
- Buntovna deca
- Povećanja maloletnička delinkvencija
- Uobičajeno prihvatanje svih vrsta seksualnih perverzija
„Kada broj porodica sa samohranim roditeljem dostigne 30%, zajednica počinje da se raspada, stepen kriminala počinje da raste.
Zajednica se menja od one koja pruža podršku deci do one koja predstavlja opasnost po razvoj dece… kada god postoji velika koncentracija neuspelih i slomljenih porodica u bilo kojoj zajednici, ta zajednica će se dezintegrisati.“
„Stručna literatura iz kriminalistike je iznenađujuće konzistentna po pitanju uzroka nasilnih zločina: slom porodice i stabilne zajednice, najdublji koren je nedostatak stabilnog braka“
Patrick fagan, The Heritage Foundation – „The Breakdown of the FamilY“/Essay: The real root-cause of violent crime
PRIMER DRUŠTVENOG OPADANJA SAD OD 1970. do 2000.
-Stopa sklopljenih brakova opala za jednu trećinu
-Stopa razvoda se udvostručila
-Broj bračnih parova sa decom opao za jednu trećinu
-Broj vanbračne dece se utrostručio
-Kohabitacija (parovi koji žive zajedno a nisu u braku) se povećala za 100%
IZVOR: https://www.slideshare.net/jegonzal/family-breakdown-andcivilizationdecline
