Врхпрача је село поред Пала. Припада Мјесној заједници Подграб. Налази се испод саме планине Јахорине и Равне Планине. Велики број стећака кроз само село свједочи о вијеовном животу у селу. За вријеме Аустоугарске ово село доживјело је одређени привредни процват кроз изградњу разних пилана, малих централа на води, путева и пруга. Изградњу ових привредних станица, пратила је изградња школа, касарни и вјерских објеката, што потврђује динамичан живот у Врхпрачи у то вријеме.
Иако је село било страдалничко за вријеме Другог свјетског рата, послијератна власт није хтјела да поведе посебну бригу о њему. Кажу старији сељани, да су их тадашње власти означавале као „четничко село“ па је оно тако и „третирано“.
У Вахрпрачи, тачније на Двориштима је до 1978.године радила сеоска школа, а асфалтни пут је прављен 1983.године. Село је прилични „замрло“, а сељани га напуштали, одлазећи за бољим животом у Пале и даље у свијет.
Међутим, можда баш то одбацивање Врхпраче од стране бивших власти очувало је природне ресурсе овог прелијепог краја. Последњих три/четри године, село доживљава експанзију. Продаје се земља, граде се викендице, брвнаре, роштиљнице. Ријека Прача која протиче кроз село, посебно је интересантна за све туристе који долазе овде. Близина Јахорине и очувана природа стварају осјећај да се налазите у Швајцарској.
У Врхпрачи има модеран рибарски и ловачки дом. Сваки викенд ово паљанско село посјете стотине оних који овде траже одмор. Роштиљи, излети и дружења можете видјети све од Подграба до Јахорине.
Новоизграђене викенице и брвнаре у Врхпрачи се изнајмљују, а Паљани тврде како су чести гости странци, од Америке, Њемачке, Аустрије, Русије, до регионалних земаља.
Да и је туризам (који је изузетно жив на оближњој Јахорини) будућност и овога села, остаје нам да свједочимо, у нади да ће и друга прелијепа мјеста у нашој регији имати ист
у судбину у блиској будућности…
