Презиме или породично име, рођењем наслјеђујемо од предака. Уз име које нам дају на рођењу и које представља нашу личност и нас саме, презиме означава порекло, коријене и традицију.
Презиме је настало у другој половини XIV вијека. Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, деде или некој другој основи.
Суфикс “ић” је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима:
Патроним означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић је настало од имена Јован на које је додат наставак “ов” што означава припадност и на крају је придодат деминутивни наставак “ић” што значи малени или млади).
Матроним означава презиме настало од мајке (нпр. презиме Сарић – у овом слчају ће на има само дода наставак “ић”)
Већина породица у Србији носи презиме по неком од својих предака из XIX века. Узрок овој појави лежи у чињеници да су се презимена у Србији до друге половине XIX века мењала из генерације у генерацију, тако да је већина становништва носила презиме по имену оца. Тако се дешавало да у једној кући три различите генерације имају три различита презимена. У то време, стара, родовска презимена била су махом у мањини. Године 1851. кнез Александар Kарађорђевић је донео указ о непроменљивости презимена, чиме је у већој мери заустављен процес мењања истих.
