Паљани су у знатној „предности“ у односу на околна мјеста и сарајевске општине када се врши упоређивање у потрошњи алкохолних пића. Просјек у раздобљу од десет година (1972-82), се свела на једног становника. Тако Паљанин (мисли се на атар општине) годишње просјечно попије (без обзира на пол и узраст) 3,03 литра ракије, а Сарајлија 1,87, а за то вријеме у бившој БиХ просјек је 0,71 литар. Разумљиво, ово су званични подаци, који су прошли кроз трговину, угоститељство, и које воде статистику. Међути, када би се овом додало оно што многи домаћини сами производе, што се илегално тргује, слика би била још неповољнија.
И вино Паљани воле. Тако су га конзумирали 3,5 литра, Сарајелије ( 9 осталих општина + Соколац ) 2,2 а у БиХ 0,9 литара. Жестоки су и на пиву, 35 литара, за разлику од других општина из регије којима је просјек 28 литара. И у другим су „категоријама“ и „дисциплинама“ „водећи“, као што су жестока пића 3,9 литара, док други у регији 2,1 литар. Просјек у тадашњој БиХ је био 1,06 литара.
Број кафана и кафића у Палама прије рата кретао се између 45 и 56, што је био велики број у односу на тадашњи број становника и просјек на друге. Данас су Пале такође познате по великом броју угоститељских објеката у односу на број становника.
Подаци преузети из књиге „Пале и Паљани“
