1. Погрешан правац
Трећег августа 1492. године Кристофер Колумбо испловио је из Шпаније на броду Санта Марија. Планирао је да под покровитељстом краљице Изабеле, пловеци према западу преко Атланског океана дође до Истока – због уносне трговине свилом и зачинима. Прво је допловио до Бахама (по његовој процјени „Индијских острва““) затим до Кубе (недалеко од Јапана или мозда Кине) и на крају до острва Квискеја, којем је дао ново име Хиспаниола. Вратио се у Шпанију као краљицин намесник и гувернер Индијских острва која је открио. Умро је 1506. јос увјек у незнању да је слуцајно открио „нови свијет“.
2. Исчупана жица
„Слуцајно сам дошао до открића од огромног знацаја…Данас сам успио да пошаљем сигнале без икакве батерије!“ Бел, шкотски научник и професор говорне физиологије, живио је у Бостону, САД. Неколико година вршио је експерименте да би послао звук без коришћења електрицитета. Заједно са Томасом Вотсоном је у томе коначно и успио. Одлучујући тренутак догодио се врелог поподнева, када је Бел случајно на уво прислонио намагнетисану челицну жицу једног од пријемника на ком је радио и то баш у тренутку када је Вотсон у другој соби исчупао повезану жицу. Узбуђен, схватио је да се ради о сигналу из Вотсонове жице. 1877. Бел је основао Белову телефонску компанију у Америци из које је процвјетала индустријска телекомуникација.
3. Погрешно скретање
28. јуна 1914. надвојвода Франц Фердинанд, аустријски престолонаследник, био је у Сарајеву на смотри аустро-угарских трупа. Док се са супругом Софијом возио у отвореном аутомобилу, бачена је бомба и неколико његових ађутаната је повријеђено. Возац је у журби погрешно скренуо и док се зауставио да би се вратио, млади Гаврило Принцип, који је стајао у близини, уграбио је прилику и усмртио краљевски пар са само два пуцња. Низ догађаја касниј доводе до избијање Првог свјетског рата.
4. Отворен прозор
На другом спрату лондонске болнице у септембру 1928. године Александар Флеминг радио је у својој лабораторији, а прозор је био отворен. Баш кад се спремао да баци посуду у којој су се налазиле бактерије, приметио је да су неке бактерије поцеле да се разлазу. Узрок је била чудна зелена буђ која се сирила у посуди. Током наредне деценије он и остали научници утврдили су да гљивица „пеницилин“ има антибиотска својства.
5. Јака киша
26. априла 1986. године експлодирао је реактор број 4 у чернобиљској централи у Кијеву. Нуклеарна експлозија, чија је снага била хиљаду пута већа од бомбе бацене на Хиросиму, разнјела је радиоактивне облаке широм Европе, угрожавајући здравље и загађујуци земљу.
