Поводом 12. маја, Дана Војске Републике Српске и Дана Трећег пјешадијског Република Српска пука, за наш портал, екслузивни интервју је дао пуковник у пензији Милан Јоловић Легенда.
Како бивши командант специјалне јединице Војске Републике Српске “ Вукови са Дрине“, види рат иза себе, војску данас и да ли би нешта мијењао? Прочитајте у интервју испод:
Интервју:
Знамо да сте школовани официр, на којој дужности Вас је затекао рат у Босни?
- Био сам млад официр, тек завршио Војну академију, распоређен на дужности командира против-терористичког вода у батаљону Војне полиције у Београду.
Која је Ваша прва командантска дужност у тада новоформираној ВРС?
- Командантска, командант Подрињског одреда специјалних снага, познатији као „Вукови са Дрине“.
Које би битке издвојили као лично најтеже у току рата?
- Одбрана западних граница Републике Српске и одбијање муслиманске офанзиве и заштита српских општина око Сарајева 95-те.
Да ли би издвојили посебно неког борца по храбрости коју сте лично видјели?
- Српски народ је изњедрио много јунака и хероја у задњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Изводећи борбена дејста на простору цијеле Републике Српске, најјачи утисак на мене је оставио покојни Срђан Кнежевић, по тактици ратовања генерал Јосиповић и генерал Пандуревић.
Многи не знају, а Ви нам сада откријите, када сте напустили ВРС?
- Послат сам на специјализацију и командано-штабно усавршавање у Београд 1998.гдоине. По завшетку школовања, настављам службу у тадашњој Војсци Југославије.
Како данас гледате на статус демобилисаних бораца, РВИ и породице погиулих?
- Статус бораца није систематски ријешен после рата. Ни једна власт није хтјела дасе ухвати у коштац са тим проблемом. Борачку популацију су обично користили за поткусуривање у циљу реализације одређених политичких циљева.
- Двије најугроженије социјелне категорије проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата су ратни војни инвалиди и дјеца погинулих. Они су требали бити приоритет приоритета, међутим свједочимо другачијем односу према њима. Привилегију и приоритет запошљавања дјеце погинулих углавном је слабо ико поштовао.
Чули смо разне похвале о Вама чак и од противничких команданата, како гледате на то?
- Моја јединица и ја смо показали храброст и витештво на фронту. Очигледно да и међу противницима има оних који су то препознали. Поносам сам на своје борце и њихово јунаштво, а још више што нико није процесуиран ни осуђен за ратне злочине од њих.
Како гледате на реформу војски унутар БиХ и на Трећи пјешадијски Република Српска пук (као наследника ВРС)?
- Лично мислим да је у циљу мира на простору БиХ није лоше ријешење заједничке војске са израженим националним јединицима као што је Трећи пјешадијски Република Српска пук. Друго је питање избора квалитета кадра, њихово школовање и специјализација, те колико се томе придаје значаја. Могли би смо много више да користимо ресурсе Републике Србије када је у питању војно школовање, како би боље парирали по обучености у заједничкој војсци.
Да ли вратите вријеме уназад, да ли би нешта промјенили, када је у питању Ваше учешће у рату?
- Ништа не бих мијењао. Поносим се што сам стао уз свој народ у циљу одбране и заштите живота и територије.
За крај, када би Република Срска опет била угрожена, да ли би је опет бранили?
- Мене је народ и држава бесплано школовала и припремала. Молећи се Богу, да никада више не буде рата на овим просторим. Моја морална обавеза је да се ставим на располагање народу, држави у случају непосредне ратне опасности.
