Он је Миломир Главчић, има 97 година и име је које многи изговарају са изразитим поштовањем. Један од највећих добротвора које Србија има, његово опхођење према земљацима риједак је примјер емпатије и безусловног помагања.
Миломир је имућни житељ канадског града Нијагара Фолс. Рођен је у засеоку Попе, подно Копаоника. Рано је остао сироче па је као мали срећу потражио у Београду гдје га је дочекао рат. Како је и сам једном рекао, као дијете је био „више гладан него сит“.
Откако је отишао из Србије, пред крај другог свјетског рата, није се вратио. Без обзира што скоро да никога не познаје Миломир сваке године шаље новчану помоћ. Прошле године су његови старији рођаци по породичном стаблу добили по 5000 хиљада евра, млађи по 4000, а дјеца по 2500 евра.
Само у последњих десетак година граду Краљеву је поклонио скоро 2 милиона евра за изградњу моста на Ибру. Дао је око пола милиона евра за скенер, магнетну резонанцу и санитетска возила. Помогао је изградњу дјечјег вртића и редовно помаже Српску Православну Цркву.
Након земљотреса који је погодио Краљево и околину 2010. као и поплава које су у више наврата нанијеле штету општини, Миломир је донирао велике суме новца за изградњу и обнову кућа.
Његов пут до Канаде није био лак. Најпре је пребјегао у Грчку да би потом завршио у логору у Италији. Након другог свјетског рата је обављао тешке физичке послове у руднику, да би доласком у Нијагара Фолс вриједним радом постао успјешан хотелијер. Зарекао се да ће помагати своје што чини и у позним годинама.
,,Кроз цео мој живот трудио сам се да зарадим више, не да бих само угађао себи већ да бих могао помоћи и другима. То је нешто са чиме се или родите или не. Када ми се за помоћ обрати нека сиротиња, када сазнам да је помоћ стигла и чујем њихову захвалност, то ме држи веселим по недељу дана. То је мој лек, моја терапија за дуг и срећан живот“… Миломир Главчић, господин, човјек, ма људина!
