Сјетлина је насељено мјесто у општини Пале, Република Српска. Мјесто се помиње још за вријеме Турака, али свој процват доживља за вријеме Аустроугарске анексије Босне и Херцеговине. Тада у Сјетлину долазе Католичке породице из данашње Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније и Италије. Отварају се два велика дрвно-прерађивачка погона (пилане), које су имале и до 3000 радника. Ове пилане, пратила су и насеља, па је тако почела масовно насељавање Сјетлине. Основана је Католичка Жупа Сјетлина-Прача-Врхпрача, отворена школа, радничка амбуланта и пошта.
Католичке властодржачке фамилије су биле власници, управници, пословође и надзорни органи у дрвној преради, а Православно и мањинско муслиманско становништво су били физички радници. Погони који су ради на подручју Сјетлине, били су једни од најмодернијих у Европи, тога времена. Аустругарска власт је препознала тај крај као велики експлатацијски потенцијал, па су се градиле пруге за транспорт возова, робе, стоке и хране. Изграђен је и први већи водовод на нашој регији, који је долазио са Јахорине.
После Првог свјетског рата, шума која се експлатисала, откупљена је од српских домаћина. Производња се знатно смањила. Одласком Католичких фамилија, отишао је и капитал, па се већ полако и становништво почело расељавати. Последњу наду овом крају дале су двије богате јеврејске фамилије , које су покушале да покрену дрвну производњу на овом крају. Дјелимично су и успјели, све до 1938.године, када су без ваљаног објашњења све продали, затворили и одселили према Источној Европи. Да ли су они већ тада знали, слутили, шта чека Јевреје, али и Србе, до данас је недоумица..
У току Другог свјетског рата, у Сјетлили су се водиле борбе, диверзантске акције на мостове, пруге и возове. После рата, проширена и дјелимично модеризована је пруга Сарајево- Ужице, која је имала велики значај за овај крај и њено становништво. Укидањем пруге, угашене су наде, да ће од Сјетлине опет бити неко велико мјесто. Већ 1961.године на попису становништва у тадашњој Југославији, Сјетлина је имала 122 становника. Некада је толико било ђака у једној школској смјени. На попису 1971.године, број становника порастао је на 278 становника. Десет година касније попис је показао да у Сјетлини живи 208 становника, а 1991.године 180. Данас је тај број још маљи.. У Сјетлини су сада регистроване три фирме, нема кафана, нема поште и школе. Припада Мјесној заједници Подграб, а општини Пале, од које је некада имала 5 пута више становника.
