У модерно вријеме, када је све мање жена које се баве израдом ручних радова од природних материјала, постоје и оне које се труде да такве ствари отргну од заборава стварајући уникатне рукотворине.
Једна од њих је и Дивна Поповић Гајовић из Сокоца која у свом дому израђује разне украсне и одјевне предмете као што су флаше, играчке, накит, џемпери, капе, као и друге предмете од папира и дрвета, а, према њеним ријечима, све је сто одсто природно.
Она се прије неколико година вратила из Београда у свој родни крај и одмах је наставила породичну традицију израде рукотворина од природних материјала и, како каже, одмах се придружила удружењу жена у овој локалној заједници.
– Најчешће користим новински папир од којег правим штапиће и онда то плетем. На примјер, ако правим ципелу од тих новина, у основу ставим два слоја картона и касније плетем, бојим и украшавам. Поред тога, израђујем и дрвене куглице са памучним концем од којих правим накит и то се најчешће користи љети јер се прави од природних материјала, чак се може и прати – каже Дивна и додаје да на сајмовима излаже радове.
Материјале за израду ових предмета проналази у природи или у својој локалној заједници, док за компликованије предмете материјал наручује из Сарајева или Београда. Истиче да сваки слободан тренутак користи за прављење јединствених украса које продаје или поклања драгим људима.
– Моји радови су изложени у просторијама удружења за помоћ лицима са посебним потребама “Подршка” из Сокоца. Дио профита од продатих рукотворина иде њима, а дио мени. Мој дио опет иде за набавку потребних материјала за рад и тако укруг – истиче ова својеврсна умјетница.
Дивна је, присјећа се, научила да плете прије поласка у први разред основне школе, а потом се вођена креативношћу усавршавала у хеклању, везењу, шивењу и производњи украсних предмета традиционалним и савременим техникама.
– Почела сам плести прије него што сам кренула у основну школу. Како смо живјели на селу, пронашла сам клупко и кренула да плетем, а први рад била је лутка. Послије тога сам тој лутки сашила одјећу. Све је то било прије пола вијека – присјећа се Дивна и додаје да је шивење научила уз своју тетку.
Поповић Гајовић истиче и да је један од разлога што прави играчке од природних материјала тај што су савремене израђене од материјала који, како каже, уништавају живот.
– То је све отровно, лошег квалитета и краткотрајно, често се испостави и да је канцерогено, па се све више родитеља одлучује да малишанима купује играчке од природних материјала. Када се оне испрљају, довољно је да их родитељи само оперу. Колико год да су те нове играчке јефтине, то касније и те како дође на наплату – закључује она.
Тренутно су, каже, најпопуларније украсне флаше са славским мотивима које ради декупаж техником. По повратку из Београда, каже Дивна, није имала добре услове за рад, због чега је дио куће преуредила у умјетнички атеље у којем има простор и за изложбу својих производа.
– Сада имам простор и за велики разбој на којем правим веће и захтјевније радове. Тренутно га немамо ни удружење ни ја, али уз помоћ пријатеља удружења и локалне заједнице можемо набавити један.
Несебично преноси знање
Дивна Поповић Гајовић каже да је спремна своје знање пренијети свима који су заинтересовани за плетење, хеклање или везење, а поготово младима који желе да сачувају традицију.
– Има неколико заинтересоване дјеце, они полако уче уз мене, а најактивнија је десетогодишња Катарина. Претходне године је правила корпице од папира и везла гоблен. Млада је и вријеме је пред њом да научи оно што је занима – каже Дивна.
Извор: Глас Српске
Преузето са Општина Соколац
www.glassrpske.com