Налази се на стрмим литицама Романије, на надморској висини од 1515 м. Испод Новакове пећине су Царске воде, најпознатије врело у широком појасу Романије. Поред врела је водио Цариградски друм, који је једно вријеме спадао међу најважније путеве Турског царства у Босни.
Спелеоморфолошки, пећина се састоји од хоризонталног и вертикалног канала (оџака), којим је пећина повезана са Романијским платоом. Укупна дужина свих канала пећине износи 60 метара.
У горњем дијелу улаза у пећину налази се камени зид који, по причама, потиче из времена хајдука Старине Новака. По њему пећина и носи име. Старина Новак је историјска личност из друге половине 16. вијека, поријеклом из Смедерева. Побјегао је у хајдуке због зулума проклете Јерине. Старина Новак је започео хајдуковање још у раној младости. Турци су га прогањали и мучили, те млади Старина Новак напушта родни крај и одлази у шуму гдје почиње хајдуковање у Тимочкој крајини. За кратко вријеме је формирао своју чету и почео да води непомирљиву борбу против Турака. Епски живот и традицијско станиште Старине Новака и његове хајдучке дружине је гора Романија, односно пећина Старине Новака на Романији.
Прво истраживање Новакове пећине извели су планинари Планинарског друштва „Жељезничар” из Сарајева 2.11.1958. године, када су продрли у други дио пећине и оџаком се попели до платоа на врху стијене. Поновно истраживање су извели 11. новембра 1962. године. Тада је одлучено да се на прелазу из првог у други дио пећине поставе жељезна врата, што је у неколико година касније и реализовано.
Туристичка дестинација почиње од ловачког дома на Мајданима или планинарског дома у Стајни, који се налази свега 4-5 км од Пала. До пећине води планинарска стаза која је уредно обиљежена. Стаза прво води до Новаковог врела, великог планинског корита. Кажу да се умивањем у овом кориту постаје пет година млађи. Пут до пећине је обиљежен и ојачан сајлама, јер је доста стрм и тежак. Друга маркирана стаза, којом се много брже и лакше долази до Новакове пећине, води са подручја општине Соколац, од Црвених стијена преко горњег дијела Романије.
Извор: Туристичка организација Соколац
