Михајло Чворо је народни херој рођен 1904. године (1907. према неким изворима) у селу Миошићи изнад Праче код Пала. За разлику од Милана Симовића који је народим херојем проглашен међу првим борцима НОВ и ПОЈ, већ у току ратних борби 6. новембра 1942. године, Михајло Чворо је за народног хероја проглашен Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године.
Михајло због сиромаштва није имао могућност да се школује, упркос љубави према књигама, па је сам научио читати и писати. Као и сви други становници околних села Михајло се бавио земљорадњом. Научио је и тесарски занат па се бавио и тесарским пословима, изградњом кућа од којих је издржавао породицу.
Народноослободилачком покрету прикључио се јула 1941. године. Са собом је повео више устаника из његовог и околних села. Приликом формирања партизанских група, био је постављен за командира вода, који је добио назив „Чворски вод”, јер су се скоро свих борци у том воду презивали Чворо. Кад је вод нарастао, формирана је Чворска чета, а послије је носила назив Прва прачанска чета, чији је командир био Михајло. У марту 1942. године, Михајло је био постављен за заменика команданта Прачанског батаљона Романијског партизанског одреда.
Под његовом командом, Чворски вод је одмах послије формирања извршио успјешне акције око Праче, Сочица, Хан Пијеска и на прузи Сарајево – Вишеград. Кад су јединице Романијског партизанског одреда извршиле напад на Рогатицу, Михајило је са својом четом напао код Подграба, на прузи Сарајево – Вишеград, колону домобрана, који су ишли у помоћ гарнизону у опкољеној Рогатици и послије борби које су трајале цијели дан, зауставио њихово надирање. У борби на Прутинама, гдје је убијено 200 усташа, Михајило је успио да зароби топ, али је у тој борби био рањен, па је пребачен у болницу.
Након изласка из партизанске болнице, командовао је својом четом у борбама против Нијемаца, 12. и 13. јануара 1942. године, на Романији. Нијемци нису успјели да пробију фронт његове чете, али је Михајло био поново рањен и пребачен у болницу Прве пролетерске бригаде.
За члана Комунистичке партије Југославије примљен је 25. децембра 1941. године.
Михајло је погинуо 5. септембра 1942. године у сукобу са четницима док је по директиви КПЈ, вршио дужност друштвено-политичког радника на терену Миошића и Праче. Наиме, четници су, у намјери да га убију, дошли у његово мјесто као да су партизани. Када су се с њим срели, уперили су пушке у партизанску групу с којом је био Михајило, и позвали их на предају. „Зар вама да се предам“, узвикнуо је Михајило и подигао пушку. Али, пао је покошен четничким митраљезом. Био је један од најхрабријих бораца из његовог села, из којег је погинуло двадесет осам партизана.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.
Данас у Палама у знак сјећања на овог народног хероја, поред заједничке гробнице погинулих војника и цивила у Другом свјетском рату, стоји споменик народном хероју Михајлу Чвору. За разлику од других хероја Првог и Другог свјетског рата, Михајло Чворо нема своју улицу у Палама.
Извор: palelive.com
