Рођен и одрастао између камена и неба у селу Загајеви на тромеђи општина Соколац, Рогатица и Пале, далеко од попа и доктора, болнице и школе, у заштити бабе чувене видарке, Јово је у раној младости, по ливадама, пропланцима и шумама романијским сакупљао траве и учио вјештину народног видара. Полуписмен, али и као добар познавалац љековитог биља и болести, одлази у војску, гдје највећи дио времена ради као болничар и ветеринар. У аустро-угарској војсци био је познат по мелему за брзо зарастање рана.
По повратку у родне Загајеве са супругом Миленом изродио је шеснаестеро дјеце, али нема правог насљедника када је у питању лијечење чајевима и мелемима на бази љекобиља и меда, које је најчешће сам справљао. Усклађен са природом и здравим животом поживио је преко 100 година и отишао у легенду.
Иако у немилости тадашње власти (често прогањан, суђен и затваран) био је познат и признат и ван граница бивше Југославије. Стотине људи знало је данима чекати његов повратак са честих путовања да би нашло утјеху, наду и лијек за најчешће тешке блести (рак, леукемију, разни тумори,…) лијечио је и излијечио чувену америчку глумицу Сузи Свон и америчког предсједника Форда и многе знамените личности. Посебну пажњу и хуман однос имао је према тешко болесним и сиромашним. Увијек се држао љекарске етике да чува тајну својих пацијената.
У својој осамдесетој години дозволио је штампање и објављивање својих рецепата, да би били на услузи онима којима је потребна помоћ народне медицине. О његовој популарности у народу свједоче бројни сувенири и поклони који красе витрине његових потомака.
За живота чувени травар са Романије Јово Мијатовић подигао је себи и супрузи Милени вриједан споменик, мјесто гдје се често окупља његова многобројна родбина, пријатељи са свих страна, некадашњи пацијенти, али и они који за легендарног травара знају из прича оних који су га познавали и цијенили.
О Јови Мијатовићу је 1964. снимљен докуменатрни филм „Јова Мијатовић” у режији Пурише Ђорђевића. Треба напоменути да је ово било у вријеме када је Јово Мијатовић био прогањан од комунистичких власти, па се у овом филму мудро брани да он не жели да лијечи народ и да чак бјежи од тога. Такође можете примијетити да му је било забрањено да продаје траве, него је своје пацијенте слао у Сарајево, гдје су се љековите траве могле слободно продавати – код муслимана.
Када је легенда о Јови Мијатовићу нарасла, комунистички притисак на њега је ослабио. Јово је запошљавао и једну медецинску сестру – муслиманку из Братунца. У току филма Јово каже да има тридесет и двоје унучади, који сви потичу од њега и његове жене, такозване другарице.
Јово је у овом филму мудро одглумио наивног сељака који ништа није крив што га људи тјерају да ради оно што он „не жели”.
Извор: Туристичка организација Соколац
