325. – Основан Теночтитлан, пријестоница Астешког царства.
1572. – Умро хварски писац и племић српског поријекла Петар Хекторовић, аутор спјева „Рибање и рибарско приговарање”, једног од најоригиналнијих дјела ренесансне књижевности. У спјев је унио више српских народних пјесама, укључујући епску пјесму дугог стиха „Краљевић Марко и брат му Андријаш“. Превео је спјев „Ремедиа аморис” римског пјесника Овидија.
1733. – Рођен енглески хемичар и филозоф Джозеф Пристли, који је открио кисеоник, амонијак, хлороводоник, азот-оксид, угљен-диоксид и сумпорну киселину. Био је ватрени присталица Француске револуције и огорчени противник атеизма просвјетитеља – вјеровао је у бесмртност душе. Дјела: „Хартлијева теорија о људском духу на принципима асоцијације идеја”, „Слободни разговори о материјалистичким учењима”, „Сократ и Исус”, „Историја и садашње стање електрицитета“.
1741. – Рођен аустријски цар Јосиф Други, апсолутиста, син царице Марије Терезије и њен савладар од 1765. до 1780. У интересу буржоазије, на коју се ослањао у борби против феудалаца и Римокатоличке цркве, провео је реформе, ослободивши сељаке везаности за земљу и личне зависности од феудалаца, али их је ипак оставио под влашћу властелинског суда. Почео је да опорезује и племство и свештенство, а 1781. је издао „Патент о толеранцији“ којим је некатолицима дозволио слободу вјероисповијести и приступ у државну и јавну службу, али је истовремено јачао апсолутизам и проводио германизацију. Реформе су посебно поздравили Срби у Војводини, јер је требало да их у вјерском и грађанском погледу изједначе са римокатолицима. Заплашен Француском револуцијом, поништио је многе реформе, а његов брат и насљедник Леополд Други је послије смрти Јосифа Другог 1790. све вратио у пређашње стање.
1781. – Енглески астроном њемачког поријекла Вилијам Хершел открио Уран, седму планету Сунчевог система.
1848. – Дан послије масовних демонстрација у Бечу пао полицијско-апсолутистички режим канцелара Клеменса Метерниха. Канцелар је побјегао у Велику Британију, а хиљадама гњевних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд Први је обећао устав.
1860. – Рођен аустријски композитор и музички писац Хуго Филип Јакоб Волф, познат по књигама пјесама, посебно по „Књизи шпанских пјесама” и „Књизи Гетеових пјесама”. Компоновао је соло пјесме на стихове Хајнриха Хајнеа, Јохана Волфганга Гетеа, Јозефа фон Ајхендорфа, шпанских и италијанских пјесника.
1871. – Рођен српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог свјетског рата. У Првом балканском рату био је начелник штаба Приморског кора, који је опсједао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом свјетском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника Штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту је 1916. и 1917. командовао Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром Првим Карађорђевићем. Дјела: војне студије „Битка на Јадру августа 1913. године“, „Опсада Скадра 1912-1913.“, „Битка на Колубари“ /два тома/, „Београдска операција“.
1881. – Чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“ убили руског цара Александра Другог Николајевича Романова. Током владавине 1861. је ослободио сељаке феудалних обавеза, провео је буржоаске реформе, реорганизовао судство, управу и војску и проширио државу освајањем Киргизије, Туркменије, Узбекистана и дијелова Кавказа. Прогонио је носиоце напредних идеја. Наслиједио га је син Александар Трећи, који је владао сличним методама.
1895. – У Нјујорку изгорјела лабораторија српског проналазача Николе Тесле и тако је нестала огромна научна баштина коју је он годинама стварао.
1903. – Рођен српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник „Геолошких анала Балканског полуострва“, „Зборника“ и „Гласника Геолошког института САНУ“. Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије по интернационалној норми. Дјела: „Геолошки састав и тектонски склоп Суве планине“, „Геолошки састав и тектонски склоп Мајданпека“, „Геологија околине Дубровника“, „Геолошка грађа Југославије и њен утицај на образовање рудних лежишта, рељефа и развој привреде“, „Мезозоик Југославије И-ИВ“, „Трусна катастрофа у Скопљу 26. јула 1963, И-ИИИ“, „Студија сеизмо-тектонске карактеристике територије Црне Горе“.
1928. – Пукла брана „Ст. Френсис“, удаљена око 60 километара сјеверно од Лос Анђелеса, најмање 450 људи се утопило.
1938. – У Француској социјалиста Леон Блум формирао владу Народног фронта.
1972. – Велика Британија и Кина се сагласиле да размијене амбасадоре, 22 године пошто је Лондон први признао владу у Пекингу, а Британци су укинули конзулат на Тајвану.
1975. – Умро српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године, члан Српске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. дјелом „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, између два свјетска рата био је амбасадор Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У младости је писао пјесме /“Еx понто“, „Немири“, „Лирика“/. Приповједач снажне имагинације и изузетан познавалац историје Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и брушеним стилом, префињеним психолошким анализама, дубоким понирањем у суштинске проблеме егзистенције и умијећем да сугестивном магијом ријечи дочара људску и друштвену панораму минулих вијекова. Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, богатство маште и осјећања свијета, подигао је монументалну књижевну грађевину, посебно романима „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“, „Омер-паша Латас“ /недовршен/. Остала дјела: збирке приповиједака „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена које нема“, „Знакови“, „Деца“, „Кућа на осами“, путописи и скице „Стазе, лица, предели“, медитативна проза „Знакови поред пута“, „Есеји, критике, чланци И и ИИ“, „свеске”.
1996. – У градићу Данблејн, око 40 километара сјеверно од Глазгова, убица у фискултурној сали основне школе усмртио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство. 1996. – Умро Кшиштоф Кишловски, пољски филмски и ТВ режисер. Кишловски је био један од најутицајних савремених пољских филмских режисера и сценариста, а његова најпознатија дјела свакако су циклус кратких телевизијских филмова Декалог и филмска трилогија Три боје.
1997. – Јордански војник убио седам израелских ученица које су током екскурзије разгледале област названу „Острво мира“ на израелско-јорданској граници.
1999. – Од експлозија које су шиптарски терористи изазвали у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима терористичке ОВК код Вучитрна убијена су два припадника Војске Југославије.
2002. – Умро Спирос Кипријану, кипарски политичар и државник, предсједник Кипра.
