Ходиђед је био средњовјековни утврђени град који се налазио на узвишењу између Сарајева и Пала, тачније на Булозима. Према другим изворима Ходиђед се налазио на узвишењу Вратник на улазу у Сарајево, гдје и данас стоји утврђење Бијела Табија. Међутим, велика је вјероватноћа да је Бијела Табија у историјским списима у ствари Врхбосна.
Данас на Булозима постоји село Одиђед, само стотињак метара испод узвишења Градац, гдје су некада рађена ископавања. Недалеко од узвишења Градац се налази слично узвишење које се зове Градиште, нешто даље је Мачковац , а према сјеверу се налази узвишење Сиљевина (1169) у чијем подножју се налази каменолом.
Ходиђед је највјероватније саграђен прије Старог града за који постоје индиције да га је саградила Мара Бранковић „Проклета Јерина” (1412-1487). Са узвишења се контролисао пролаз у земљу Павловића, средњовјековних кнезова који су владали овом области. Претпоставља се да је у овом мјесту сједио дјед старјешина Босанске јеретичке цркве, те отуд и назив мјесту.
За вријеме доласка Османлија на овај простор, Ходидјед је био једини утврђени град у Врхбоснаској жупи. Имао је утврђење са главном кулом (површине око 5.000 м2) и накнадно приграђени обор (6.500 м2). Први пут се спомиње 1434. године када га је заузео Османски војсковођа Барак (насеље Бараковац носи назив по њему).
У једном спису у Дубровнику стоји да је Вијеће умољених Дубровачке Републике донијело одлуку да пошаље поклон од 300 перпера турском војводи Бараку који је провалио у земљу Хумску, те се повукао у град Ходиђед 1436. године.
Према турском попису из 1455. године Ходиђед је имао диздара и посаду од 23 војника док је подграђе Ходиђеда, Булагај, заведено као село. То село вјероватно је нестало у пожару који је започео краљ Томаш 1459. године, након што није успио вратити Ходиђед од Османлија.
У то вријеме Ходиђед је био најистуренији град Отоманске империје, па је једно вријеме пао и у руке принца Еугена Савојског.
Према легенди, источно од Ходиђеда била је поменута тврђава Стари град коју је, прије Турака, „саградила Проклета Јерина”. Свака је мушка глава за градњу морала дати три литре злата. И сада, кажу, у рушевинама тог града, код села Одиђеда на Булозима, има закопано благо и над њим, уочи Благовијести, гори модар пламен.
Фото: Википедија
Извор: palelive.com
